Nemačka je preuzela predsedavanje EU, što se dešava u specifičnom, teškom i izazovnom trenutku za samu Evropu, ocenila je ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović dodajući da se očekuje da će naredni šestomesečni period rezultirati napretkom Srbije na evropskom putu.
Joksimović je kazala da iako je politika proširenja sada manje vidljiva, ona nije nestala.
Kaže i da je Nemačka inicijalno proklamovala da će proširenje i Zapadni Balkan biti jedan od prioriteta i da će biti na Agendi.
– Ali, sa svim pitanjima koja ima sama EU, proširenje nije vidljivo kako je bilo. Međutim, verujem da će Nemačka u takozvanoj trojci – onaj koji predsedava i dva buduća predsedavajuća, u ovom slučaju Nemačka, Portugalija i Slovenija, sigurna sam da će zadržati proširenje visoko na agendi – ističe ministarka.
Joksimović podseća i da je na jesen najavljen i ekonomsko podsticajni paket za Zapadni Balkan koji bi definisao i načine dodatnih finansijskih instrumenata za prevazilaženje ekonomskih posledica izazvanih krizom pandemije virusa korona.
Sa druge strane, kako kaže, u okviru budžeta EU treba da vidimo kako će izgledati pretpristupni fondovi, takozvani IPA 3 period u koji ulazimo od 2021. do 2027. i koliko će to iznositi za Zapadni Balkan, a onda i koje će oblasti biti važne.
Joksimović smatra da će od oblasti biti važne zelena agenda, digitalizacija, povezivanje, transport, sve ono što može da podigne rast i poveže region koji će onda biti i atraktivniji i za samu EU.
Podseća i da pravi Izveštaj o napretku je trebalo da bude u aprilu ili maju, ali je zbog pandemije pomeren na jesen, dok smo u međuvremenu imali neformalni non paper koji je trebalo da da presek ali, pojašnjava, nije dao presek za poslednjih godinu dana, već za šest meseci.
– Poslednjih šest meseci nismo mogli mnogo da uradimo imajući u vidu da smo imali više od tri meseca period pandemije koji je zaustavio brojne reformske procese – kaže ministarka.
Smatra da će pravi Izveštaj koji će biti predstavljen na jesen, tokom nemačkog predsedavanja, svakako dati i nove elemente i presek svega onoga što je Srbija uradila.
Naglašava da je Srbija, između ostalog, završila i izborni proces, što je takođe važno.
Navodeći da su velika očekivanja od Nemačke, Joksimović kaže da su veliki i kapaciteti Nemačke i to i ekonomski i politički što je, smatra i za nas veoma važno.
– Nemačka je jedan značajan partner Srbiji i moram da vam kažem sa aspekta evropskih integracija, znam da mnogi građani misle da je Nemačka ta koja nas koči, ali Nemačka je otvoren partner, vrlo cenim njihovo postavljanje jer tačno znam šta je to što može da se očekuje i znam da kada se dogovorite nešto da će biti i realizovano – pojašnjava Joksimović.
Dodaje da Srbija ima stalnu i otvorenu komunikaciju sa Nemačkom, jer Nemačka mnogo investira u Srbiji, a i najveći je bilateralni donator.
– Očekujem da taj naredni šestomesečni period će rezultirati napretkom Srbije na evropskom putu i objektivnim sagledavanjem mogućnosti kako da i Srbija bude deo tog ekonomskog oporavka. Mislim da smo već dosta na tome radili, a čini mi se da ćemo raditi i više, što je za građane i najvažnije – naglašava ministar.
Prema njenim rečima, Srbija nastavlja reformski proces, a sada će imati i novu Vladu, novu konstelaciju i novu agendu za koju veruje da će biti pojačana u smislu stavljanja dodatnog fokusa na evropski put.
Ističe da je i do sada fokus bio na evropskom putu i da je cela Vlada radila i uradila mnogo kada su u pitanju evropske integracije i dodaje da su ostavili dobro nasleđe novoj vladi.
– Mnogo toga je urađeno u vrlo teškim okolnostima kada je proširenje bilo nepopularno, posebno u poslednje dve, tri godine. Mi smo uradili mnogo i na ekonomskom i na političkom planu, na planu reformi u oblasti vladavine prava, gde treba još da se radi, posebno vezano za reformu pravosuđa“, kaže.
Kako navodi, Srbija je i u teškim okolnostima prepoznata kao pouzdan partner.
„Izvukli smo brod Srbije na evropsku pučinu i smatram da to može samo da se ubrza i verujem da će nemačko predsedavanje to svakako podržati“, zaključuje Joksimović.
Kada su u pitanju očekivanja od nemačkog predsedavanja u vezi Kosova i Metohije, Joksimović kaže da postoje očekivanja da se dijalog Beograda i Prištine nastavi i da se na neki način ubrza postizanje nekog rešenja.
Ističe da nema veštačkog ubrzavanja i podseća da što se tiče evropskih integracija u našem pregovaračkom procesu je jasno naznačeno da sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa bi trebalo da bude postignut pre punopravnog članstva u EU.
„Ne postoje rokovi, ali u interesu je i našem i čini mi se i EU da se stabilizuje ovaj prostor dodatno, a jedno od pitanja izazovnih za bezbednost jeste pokušaj nalaženja održivog rešenja za KiM“, navodi ministar.
Podseća da u Briselskom sporazumu jasno piše da je Zajednica srpskih opština nesumnjiva obaveza Prištine, koju oni nisu sproveli.
„Videćemo, svakako Beograd nije taj koji je kočio i to je i predednik Vučić jasno rekao, a mislim da je dobro i to što su naši interesi uvaženi jer u jednom trenutku se činilo da nemamo šta da pregovaramo i da se mi ništa ne pitamo. Naši interesi su se vratili na sto i očekujem da će i tokom nemačkog predsedavanja sigurno to biti jedna od tema koja će biti pokrenuta“, kaže Joksimović.
Zaključuje da je pozicija Srbije oko tog pitanja jasna i da je bila konstantna.
„Mi smo bili predvidiv učesnik procesa, nismo pravili dodatne probleme, s druge strane imamo svoja očekivanja i interese i to prepoznaju svi u EU, pa i Nemačka“, dodaje Joksimović.
Kako je navela nisu samo oči kandidata, već pre svega članica EU uprte u nemačko predsedavanje jer, kako kaže, EU će u narednih šest meseci rešavati suštinska pitanja.
Pitanja kojima će se Unija baviti tokom nemačkog predsedavanja, ne tiču se samo ekonomskog oporavka zbog krize izazvane pandemijom virusa korona, kaže Joksimović i dodaje da se tiču konsolidacije i kohezije koja je neophodna kako bi EU postala otpornija u budućnosti, a samim tim i funkcionalnija i za zemlje kandidate.
„Nemačka preuzima predsedavanje u teškim okolnostima, visok je nivo poverenja i očekivanja u Nemačku kao predsadavajućeg“, navela je Joksimović i dodala da je i nemačka kancelarka Angela Merkel, zajedničkom inicijativom sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, pokazala u kom pravcu nemačko predsedavanje želi da ide.
Kako kaže, to je da se postigne sveobuhvatan dogovor u kom pravcu Evropa ide i posebno da se reši nekoliko važnih pitanja, među kojima je prvo da se postigne dogovor oko finansijskog paketa za oporavak koji se zove „sledeća generacija“, a predviđa 750 milijardi evra za oporavak svih evropskih ekonomija.
Istovremeno, počinje i debata oko višegodišnjeg budžeta EU koja se vodila još pre početka pandemije, kaže Joksimović i navodi da se i za to očekuje da se dovrši tokom nemačkog predsedavanja.
„Mislim da je dobro što u ovom trenutku Nemačka predsedava jer ako postoji neko preimućstvo Nemačke kao predsedavajuće, to jeste odgovorna, relativno konzervatina, a dovoljno fleksibilna ekonomska politika jer je Nemačka najveća ekonomija i najveći kontributor u evropski budžet“, naglasila je.
