Švajcarska, zemlja poznata po vrhunskoj čokoladi, suočava se sa tržišnim problemom da proizvođači uvoze tone mleka u prahu iz inostranstva kako bi jeftino pravili svoje proizvode, domaći farmeri moraju da uništavaju višak mleka zbog prevelike proizvodnje, a male prodaje.
Prema podacima o kojima NZZ piše, uvoz punomasnog mleka u prahu porastao je sa oko 1,083 miliona kilograma u 2024. na oko 1,825 miliona kilograma u 2025. godini. U isto vreme, Švajcarska godišnje proizvede oko 3,7 milijardi kilograma mleka, ali tržište ne može da proguta toliko robe. Farmeri upozoravaju da su krave produktivnije, proizvodnja raste, a kapaciteti za preradu i prodaja ne prate taj tempo, pa deo mleka završava kao “višak” koji se prosipa ili uništava, što kritičari nazivaju i ekonomskim i ekološkim apsurdom.
Industrija se brani tvrdnjom da sistem uvoza nije namenjen “varanju potrošača”, već da mleko u prahu jednostavno smanjuje troškove proizvodnje i omogućava solventnost.
Najosetljiviji deo priče je javni imidž. Proizvođači čokolade, kako prenosi NZZ, uglavnom uporno ponavljaju da koriste švajcarsko- alpsko mleko, dok podaci o rastu uvoza otvaraju prostor za sumnju i postavljaju pitanje – ko onda koristi alpsko mleko, ako se po brojevima industrija oslanja na uvozni prah. Dodatnu težinu priči daje činjenica da pojedini akteri iz mlečnog sektora otvoreno tvrde da “neki ne govore istinu” i da većina uvoza završava baš u čokoladnoj industriji, a ne u drugim kategorijama poput dečje hrane ili keksa.
Zbog toga se u raspravu uključila i politika. Švajcarska narodna partija (SVP), kako se navodi u švajcarskim izveštajima koje prenosi i NZZ, traži hitno ograničavanje ili zabranu uvoza mleka i mleka u prahu u trenutku kada domaća proizvodnja “puca po šavovima”. Neobično, temu su snažno prihvatili i Zeleni, a njihov argument nije samo agrarni, već i ekološki – besmisleno je uništavati domaću hranu, a zatim transportovati zamenu preko granica samo zato što je jeftinija.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova priča, ogoljena do kraja, nije samo spor oko troškova proizvodnje, već test iskrenosti jednog brenda. Ako je švajcarska čokolada simbol kvaliteta, onda potrošač ima pravo da zna šta tačno stoji iza tog simbola i koliko je u njemu stvarno alpskog mleka, a koliko globalne računice. NZZ u svom izveštavanju upravo na to svodi problem- dok se javno govori o tradiciji, na terenu se vodi borba za jeftiniju proizvodnju i veći profit, a račun često plaćaju domaći farmeri.
Piše: Nina Stojanović
