Dik Marti je bio bivši švajcarski senator i tužilac, čije je ime u Srbiji neraskidivo vezano za razotkrivanje zločina „Žute kuće“ i umešanosti visokorangiranih pripadnika OVK. Ovaj beskompromisni borac za pravdu, koji je poslednjih godina živeo pod stalnim pretnjama smrću, ostavio je iza sebe nasleđe istrajnosti u razotkrivanju mračnih tajni, ne libeći se da suoči moćne aktere sa istinom.
Rođen u italijanskom kantonu Tićino, Dik Marti je karijeru započeo kao zamenik, a potom i javni tužilac, služeći od 1975. do 1989. godine. Njegovo iskustvo u pravosuđu prenelo se i na političku scenu, gde je bio član kantonalne vlade, da bi 1995. bio izabran u švajcarski Senat kao član Radikalne stranke desnog centra. Među inicijativama po kojima je ostao zapamćen jesu uspostavljanje nezavisnog saveznog tužioca i dekriminalizacija abortusa, što svedoči o njegovoj progresivnoj, ali principijelnoj orijentaciji.
Njegov globalni angažman započinje 1999. godine, kada je izabran u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. Predsedavajući Odborom za pravna pitanja i ljudska prava od 2005. do 2008. godine, Marti je preuzeo ulogu nezavisnog istražitelja za najosetljivije teme. Izveštajem iz 2006. razotkrio je tajne zatvore CIA u Evropi, optužujući 14 zemalja za dosluh sa SAD u kršenju ljudskih prava i ilegalnom prebacivanju zatvorenika.
Ipak, u Srbiji je postao najpoznatiji po izveštaju iz 2010. godine o sumnji u trgovinu organima na Kosovu. Ovaj dokument, objavljen u ime Saveta Evrope, direktno je ukazivao na umešanost visokorangiranih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u otmice, ubistva i brutalnu trgovinu ljudskim organima, čije se žrtve, uglavnom Srbi i nealbanci, povezuju sa zloglasnom „žutom kućom“ u Albaniji. Njegova otkrića su uzdrmala međunarodnu javnost i pokrenula lavinu događaja, uključujući i osnivanje Specijalizovanih veća Kosova.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dik Marti je otišao, ali njegovi izveštaji ostaju trajni testament hrabrosti i posvećenosti pravdi. Uprkos brojnim pretnjama i opstrukcijama, insistirao je na istini i odgovornosti, ostavljajući iza sebe nasleđe koje podseća da se istina ne može večno sakrivati, ma koliko bila neugodna za moćne aktere.
Piše: Petar Nikolajev
