Kako se jun polako približava kraju, tako pristižu i pojedine donacije plemenitih čitalaca „Vesti“ koji već godinama svakog meseca brinu o svojim ugroženim štićenicima u otadžbini. Zašto ta vredna pomoć stiže pred početak narednog meseca, nije teško odgonetnuti, budući da slede nove obaveze, računi, pa i spremanje za zimske dane, koji su najčešće i najveći problem svih onih koji se teško nose sa surovom svakodnevicom. Među tim ljudima dobrog srca, koji svesrdno i godinama pomažu, jeste i plemenita Rajka Tarlać iz Sidneja.
I ovog puta, divna Rajka je zajedno sa prijateljem Ljubom, uputila dar od 300 dolara, kao dvomesečnu stipendiju (jul i avgust) za Milicu Đorđević (13) iz Prizrena i njenu samohranu majku Evicu. Istina, ovo dvoje divnih ljudi sa drugog kraja sveta su još pre dve pune godine odlučili da preuzmu brigu o njenom školovanju. Za to vreme nisu propustili ni jednu jedinu priliku, a da joj nisu uputili stipendiju, pa tako izuzetka nije bilo ni ovog puta. Pomoć za Milicu, već narednih dana stići će u ruke ove devojčice i njene mame, što ćemo zabeležiti u jednom od narednih izdanja našeg lista.
To, međutim, nije sve jer je Rajka zajedno sa Verom Aleksić uputila još 400 dolara od kojih je po 200 dolara namenila Snježani Plavšić Đurović iz Mahovljana kraj Laktaša, a još toliko i Tanji Radonjić i njenom sinu Đorđu, iz sela Kotraža kod Guče. Razlog zašto su pomoć uputili ovim dvema ženama, nije teško odgonetnuti.
Kao što smo već pisali, Snježana Plavšić Đurović pored karcinoma materice ima još 12 oboljenja, među kojima i cističnu fibrozu pluća i tešku osteoporozu, jer je posle nekoliko operacija, hemioterapija i zračenja dobila nekoliko hroničnih bolesti. Sin Gregor rođen je s retkom vrstom tumora jetre, zbog čega mora da boravi u skoro sterilnim uslovima. Gorak usud dodatno pritiskaju nemaština i nemogućnost da se sami izbore sa svime što je pred njima.
Ništa bolja situacija nije ni kod samohrane majke invalida Tanje Radonjić i njenog autističnog sina Đorđa, koji boluje i od Kronove bolesti. Istina, nije uvek bilo tako, ali za Tanju život je postao prava muka kada ih je napustio Đorđev otac. U međuvremenu i ona je postala invalid, jer joj je pre nekoliko godina zbog bolesti krvnih sudova odsečena desna noga, a i druga noga je u sve gorem stanju. Njih dvoje žive od 23.000 dinara (oko 200 evra), koje Tanja dobija od države za negu sina, ali taj iznos je samo kap u moru svega onoga što im je potrebno. Samo za lekove im je neophodno više od 15.000 dinara, zbog čega jedva da im šta preostane za goli život, a kamoli za dodatne kontrole po bolnicama, put do njih, suplemente i vitamine. Zbog svega navedenog, više je nego očigledno koliko će Snježani i Tanji pomoć dobrotvora iz daleke Australije značiti. Čim narednih dana donacije stignu na adrese ovih nesrećnih žena, to će i naši novinari zabeležiti sve što u znak zahvalnosti budu poručile svojim dobročiniteljima.
U srcu Đukića
Redovna mesečna pomoć, stigla je i od plemenitih Đukića iz Melburna od 150 dolara koja je već prosleđena na adresu samohrane majke Slađane Stanković i njenog sina Kristijana u Leskovac.
– Da nema Đukića i „Vesti“, ne znam šta bih radila. Vaši čitaoci nas izdržavaju i tako već punih šest godina – kaže Slađana.
Ističe da su Kristijan i ona bili na ivici gladi, sami, bez ikog svog.
– Zahvaljujući „Vestima“, to se promenilo. Godinama više nismo sami. Neko preko okeana stalno misli na nas i divno je znati koliko ima ljudi sa srcem kao kuća. Nemam reči da im izrazim svoja osećanja. Neka ih Bog čuva – priča Slađana Stanković, izbegla s Kosmeta koju je Kristijanov otac napustio još dok je bila u drugom stanju, pa na njegovu pomoć odavno ne računaju, ali tu su Đukići čija dobrota ne poznaje granice.
Stipendija i za Bojana
Još jedna redovna stipendija od 50 evra naše koleginice M. E. iz Frankfurta stigla je za brucoša Bojana Mijatovića (19) iz Novog Grada i za nastavak njegovog uspešnog školovanja u Beogradu. Na njenu dobrotu, Bojan, kao i u protekle tri godine, odgovara trudom da uspeh na fakultetu bude što bolji kako bi opravdao njeno poverenje.
– Pošto sam upisao i studiram ono što volim, sve ide kako treba, a nadam se da će se tako i nastaviti. Dao sam većinu ispita, a samim tim i dao uslov za upis u narednu godinu. Mojoj dobrotvorki, kao i uvek, želim svu sreću. Hvala što me ne zaboravlja i svakog meseca usrećuje. Iskoristiću ovu priliku da njoj i njenoj porodici poželim sve najbolje u životu, zdravlje i svaku sreću, a isto tako i poručim da su mi njene stipendije, tri od jednom proteklog meseca stigle, na čemu sam joj do neba zahvalan – rekao je mladi Bojan Mijatović, koga život nije mazio.
