Kada je, nakon smrti supruga Murata, pre trinaest godina, sa teško bolesnim sinom Seadom (26), iz Kosovske Mitrovice, u potrazi za poslom i boljim životom došla u Novi Pazar, Raza Vejsilović (65) nije imala ništa, ali je bar bila zdrava, mogla je da radi, po nešto i zarađuje, pa se nije bojala gladi i sirotinje.
Nije tada ova samohrana majka, rodom iz Žitnića na Pešteru, ni slutila da će se teško razboleti, da će pasti na postelju i da će njen i Seadov život zavisiti isključivo od sevapa i pomoći dobrih ljudi.
Skromni sobičak
– Sve što imamo u ovom sobičku i našem teškom životu kupile su nam komšije iz naselja Lug, dobri ljudi nam već godinama, a posebno od kako sam se razbolela, donose lekove i namirnice, kupuju ogrev, plaćaju struju i komunalije. Od moje socijale (80 evra) ne možemo da platimo ni kiriju, da nije tih dobrotvora iz komšiluka mi bi i bukvalno gladovali, hvala im, bog neka ih čuva, oni mi produžavaju život i ne daju mi da umrem – priča Raza i naglašava da se pet godina bori sa opakom bolešću i da samo bog zna „još koliko će“.
Dijagnoza Raze Vejsilović od početka je bila sumorna – teški karcinom grlića materice, do sada je hrabro izdržala pet operacija i nebrojeno hemoterapija, iako je vrlo borbena i hrabra žena, njeno zdravstveno stanje stalno se pogoršava.
– Verujte mi, o sebi više i ne mislim, samo bih volela da moj Sead, koji živi sa jednim bubregom, ima ozbiljne zdravstvene probleme, često mora u Beograd na kontrole i ne sme ništa teže da radi, ima bar sobicu, makar i garažu, da ima negde da bez kirije prespava i da kad mene ne bude bilo ne ostane sam na ulici bez igde ičega. Komšije su nam dosta pomogle i dalje nam pomažu, volela bi kada bi nam dobri ljudi iz naše dijaspore, gde je puno Sandžaklija i mojih Pešteraca, pomogli da sagradimo bar jedan sobičak sa kupatilom, kad bi do toga došli čini mi se ponovo bih se rodila – dodaje ova teško bolesna Novopazarka.
Pre nego što se razbolela, pre dve decenije, dok je još sa suprugom Muratom živela u Kosovskoj Mitrovici, Raza Vejsilović je imala još jednu životnu dramu i teški stres koji je jedva preživela. Tri godine nakom rođenja njen sin Sead teško se razboleo, nakon obilaska mnogih bolnica na Kosovu i po Srbiji, lekari su konstatovali da dečaku ne funkcioniše jedan bubreg i da hitno mora da se ukloni.
Lečenje u Francuskoj
– Tada su nam puno pomogli pripadnici francuskog kontigenta Kfora na Kosovu, njihovim avionom, zajedno sa njihovim vojnicima, mene i Seada prebacili su u Francusku, skoro mesec dana proveli smo u Marseju gde je Sead uspešno operisan, KFOR nas je potom vratio na Kosovo. Sav naš boravak u Marseju i sve troškove operacije platio je jedan Francuz, dobrotvor čijeg imena se, nažalost, više ne sećamo, a voleli bi da znamo ko je i šta je sa njim, ako ovo negde pročita voleli bi da nam se javi, u svakom slučaju bogu se molimo da ga čuva – dodaje Raza. Njen sin se jedva seća tog perioda.
– Bio sam mali, imao sam samo tri godine, nisam ništa znao i malo čega se sećam, a ni majka nije znala francuski jezik, potom sam izgubio oca, stigle su nas druge muke, pa smo mnogo toga izgubili i zaboravili, hvala Kforu i tom dobrom Francuzu što su mi spasli život, bogu se molim da majka ozdravi i bude uz mene – ističe Sead Vejsilović.
Podrška
Od početka 2021. godine Raza i Sead štićenici su našeg Humanitarnog mosta, čitaoci „Vesti“ i drugi dobri ljudi pomažu im da kupi lekove, odu na kontrole, obezbede ogrev i ne gladuju. Nažalost, izostala je podrška grada. Velika pomoć i oslonac im je humanitarac Hido Muratović koji stalno poziva dobre ljude da im pomognu i povremeno donosi namirnice i vredne donacije.
Ne možemo bez „Vesti“
– Mnogo smo se uplašili kada se čulo da su „Vesti“ ugrožene i da će se možda ugasiti, bogu se molimo da se to ne desi – kaže Raza i naglašava da joj je pomoć dobrih ljudi još potrebnija i da bez dobrotvora ne bi mogla da preživi i da se leči.
– Hvala „Vestima“ i svima koji su nam na bilo koji način pomogli, nadam se da će dobri ljudi i dalje biti sa nama – poručuje ova siromašna i teško bolesna Novopazarka.
