Ove tri države su priznale nezavisnost Kosmeta, s tim što je Norveška u Generalnoj skupštini UN, u oktobru prošle godine podržala inicijativu Srbije da se o legalnosti secesije Kosova ipak izjasni MSP.
Stalna članica Saveta bezbednosti UN – Francuska tvrdila je da secescija nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom jer njom nije narušen princip zaštite teritorijalnog integriteta zato što taj princip važi samo za odnose između država, a ne i između države i entiteta.
Prema rečima predstavnice francuske delegacije Edviž Bejar, pitanje zakonitosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova je "veštački nametnuto Generalnoj skuspstini UN", koja "ni na koji način ne može delovati".
Ona je iznela mišljenje da je "i izjava Srbije potvrdila da u međunarodnom pravu ne postoji nijedno pravilo po kojem bi deklaracija o nezavisnosti Kosova bila u suprotnosti sa njim".
Bejarova je predložila sudu da odbije da zauzme stav o legalnosti secesije Kosova, ocenivši da bi odgovor na pitanje o legalnosti jednostrane deklaracije bio "lišen bilo kakvog praktičnog učinka".
|
Nezavisnost Kosmeta izazov za UN
Srpska delegacija, sa ambasadorom Srbije u Parizu Dušanom Batakovićem na čelu, poručila je prvog dana zasedanja da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosmeta predstavlja izazov svetskoj organizaciji i njenom autoritetu, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela – održanju mira i bezbednosti. Predstavnici Srbije su takođe izrazili očekivanje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na međunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći između pojedinih država, kao i da neće dozvoliti urušavanje osnovnih principa na kojima je zasnovan međunarodni poredak – suveretitet i teritorijalni integritet država, ali i spremnost za povratak pregovaračkom stolu. S druge strane, delegacija iz Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu. |
U prilog svom predlogu Bejarova je navela i da su ključni organi Savet bezbednosti i generalni sekretar UN, "zauzeli neutralan stav" o deklaraciji o samoproglašenju, navodeći da je to dodatni razlog odbijanje suda da se izjasni.
Prema njenom tumačenju jednostrana deklaracija o kosovskoj nezavisnosti je posledica neuspelih pregovora o statusu Kosova, a ne njihov uzrok i da zato ne treba da bude proglašena nelegalnom.
Norveška i Jordan takođe su podržale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tvrdeći da secesija nije suprotna međunarodnom pravu.
Na rapravi u četvrtak svoje argumente za secesiju Kosmeta izneće Holandija i Velika Britanija, dok će srpske interese braniti Rumunija, a to bi trebalo da učini i Laos, koji nije priznao Kosovo kao državu.
Generalna skupština UN zatražila je u oktobru prošle godine od MSP savetodavno mišljenje, odnosno stav, o pitanju da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su izdale privremene institucije Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom.
Posle okončanja javne sednice koja će trajati do 11. decembra, 15 sudija MSP proučiće i vagaće iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnostisecesije Kosova.
Iz MSP poručili su da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa ovim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta do sada su priznale 63 od 192 države članice UN.
