Skoro svakog meseca dobrotvorka Anđelka Đurović iz daleke Australije obraduje nekog, a nekada i po nekoliko štićenika Humanitarnog mosta „Vesti“ u Raškoj oblasti, najčešće usamljene i bolesne bake sa Golije, Peštera i Rogozne, a ne retko i siromašne đake pešake.
I ovog februara dobrotvorka iz Melburna poslala je u ovaj kraj dve vredne donacije od po 100 dolara usamljenim i teško bolesnim bakama Stani Minić i Ratki Đorđević sa Rogozne. Još jedna vredna donacija stigla je iz Italije, od porodice Spahić iz Milana, a radovala se siromašna porodica Baždar iz Sjenice.
Samoća i bolest
Starica Stana Minić ima 85 godina, živi u zabitom Dragočevu na Rogozni, nepokretna je, teško bolesna i godinama sama. Nema nikog svog, najbliži komšija udaljen je dva kilometra. Leti je povremeno posete dalji rođaci iz Novog Pazara koji joj iz grada donesu hleba i lekova, a zimi, kada je cela planina danima u snežnoj blokadi, čoveka ne sretne i po dva-tri meseca.
– Samo moja duša zna kako mi je u ovom bespuću samoj, bolesnoj i nepokretnoj, daleko od lekara, bez lekova i bez ikakvih primanja. Dok sam bila na nogama, dok nisam pala na postelju, sve je bilo lakše i podnošljivije, sama sam mogla da se obujem i obučem, nahranim tri kokoške koje sam imala i sebi spremim nešto za jelo – priča ona.
Dodaje da je sada potpuno nemoćna, ponekad boga moli da je što pre „pozove“ i oslobodi svih muka.
– Hvala beskrajno divnoj i plemenitoj Anđelki Đurović, bog neka je čuva i sreća prati, olakšaće mi život jedno vreme i hvala svim dobrim ljudima koji su mi do sada pomagali, kupili su mi šporet, krevet, dušek, televizor i kokoške – poručuje ova starica sa Rogozne.
Donacija Anđelke Đurović mnogo znači i starici Ratki Đorđević iz sela Znuša na Rogozni koja sa bolesnom ćerkom Slobodankom jedva preživljava u planinskom bespuću daleko od grada. One su tek od prošle godine štićenice našeg Humanitarnog mosta, a nakon prvih donacija naših čitalaca žive bolje, ali i dalje se suočavaju sa mnogo problema, jer su gotovo same u zabitom selu. Ne mogu da rade, a od imovine poseduju samo trošni kućerak i nekoliko kokošaka.
Zahvalnost dijaspori
Dobri ljudi su, prošle godine, kupili Ratki i Slobodanki veš-mašinu koju ne mogu da koriste jer u kući nemaju vodu.
– Čitaoci „Vesti“ su nam jedina nada i spas, a kolike god da su donacije iz dijaspore su nam „zlatne“. Uvek nam stignu u pravom, u poslednjem trenutku i spasavaju nas gladi, bolesti i veće patnje. Ova od plemenite Anđelke nam je došla usred zime, kad nam je najteže, jer valja obnoviti zalihe ogreva, namirnica i lekova. Bog neka čuva Anđelku, hvala joj što brine o starima i bolesnima u ovom siromašnom kraju, želimo joj dobro zdravlje, puno radosti i svaku sreću u životu, a puno se zahvaljujemo i drugim našim dobrotvorima i spasiocima – poručuje baka Ratka.
Donacija od 100 evra stigla je i na Peštersku visoravan. Humana porodica Spahić, poreklom sa severa Crne Gore, koja sada živi u Milanu, obradovala je siromašnu porodicu Baždar iz Sjenice, dugogodišnje štićenike našeg Humanitarnog mosta. Glava ove porodice Raho godinama je nepokretan, a svi njegovi odrasli naslednici: Elko, Safija, Ela i Sabaheta imaju smetnje u razvoju. Da nije pomoći Crvenog krsta, Narodne kuhinje u Sjenici, dobrih ljudi iz ovog kraja i posebno humane dijaspore, ne bi mogli da prežive u najhladnijem gradu u Srbiji.
– I ova pomoć otići će za hranu, odeću, obuću i lekove, bogu smo zahvalni što nam povremeno pošalje ovakve dobrotvore. Ne znam šta bi mi da nije dobrih ljudi, hvala im do neba – poručuje Elko u nadi da dijaspora i ubuduće neće zaboraviti njegovu porodicu.
Radost i za Katarinu
Obradovala se ovih dana i mala Katarina Sinadinović iz Zubinog Potoka, jer joj je iz Sidneja, od dobrotvora O. V. stigla redovna stipendija od 120 australijskih dolara. Katarina nema oca, u podstanarskoj sobici o njoj i bratu Lazaru brine majka Aleksandra koja ne radi. Stipendija im mnogo znači u borbi za opstanak na KiM, a Katarini i Lazaru za školovanje. Dobrotvoru iz Sidneja Katarina poručuje da mu je puno zahvalna i da će i ubuduće biti odličan đak.
Spas od gladi
Stana Minić kaže da nije rođaka i komšija iz susednih sela, koji joj donesu hleb, pelene i najpotrebnije lekove, i dobrih ljudi iz belog sveta koji joj povremeno šalju vredne donacije, davno bi bila na onom svetu.
– Da nije svih njih skapala bih od gladi i iznemoglosti – jada se ona.
