U Nišu, na mestu gde lobanje sa zidina kule i danas svedoče herojski podvig srpskih junaka, prvi put posle više od dvesta godina otkrivaju se lica ustanika čije su lobanje Turci uzidali u Ćele-kulu. Projekat „Novo lice Ćele-kule“, koji vodi tim stručnjaka predvođen master religiologom Milanom Simonovićem, omogućio je da dvadesetak lobanja ponovo dobilo ljudski lik, onako kako su, prema istorijskim tragovima i forenzičkim parametrima, verovatno izgledali za života.
Od prvobitnih 952 lobanje, koliko je bilo ugrađeno kao turska poruka zastrašivanja, danas je sačuvano samo 58. Digitalna rekonstrukcija bila je otežana jer su mnoge lobanje oštećene, a do svih delova nije bilo moguće pristupiti. DNK analiza nije primenjena jer je destruktivna, pa se boja očiju, kose i tena ne može znati. Umesto toga korišćeni su portreti, opisi i fotografije iz 19. veka kako bi se što vernije oblikovale fizionomije.
Analiza je pokazala da je najstariji ustanik imao preko 50 godina, a najmlađi svega 11–12. Pronađena vilica još jednog deteta ukazuje da je među skoro hiljadu poginulih bilo još mladjih heroja.
Jedan od najzanimljivijih nalaza tiče se samog stradanja. Samo na dve lobanje vide se jasni tragovi odsecanja glave, dok na ostalima nema rezova. Antropološkinja dr Nataša Šarkić pretpostavlja da su se tela, zbog visokih temperatura krajem maja, raspala toliko brzo da su lobanje mogle da se odvoje od tela i bez upotrebe oružja.
Sledeća faza projekta biće dovršetak analiza, snimanje dokumentarnog filma i priprema izložbe „Novo lice Ćele-kule“, planirane za prvu polovinu 2026. godine. Ideja je da se digitalno rekonstruisana lica projektuju na maske, kako bi posetioci jasno videli da iza svake lobanje stoji čovek sa svojim životom i snovima prekinutim u borbi za slobodu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Digitalna rekonstrukcija junaka iz Ćele-kule više je od naučnog poduhvata – to je tih, ali snažan povratak dostojanstva onima koji su za slobodu dali glavu. Što su njihova lica vidljivija nama danas, to je zaborav dalje od naroda koji im duguje sećanje.
Piše: Stefan Stojanović
