U vreme kada globalni trendovi nameću strane borilačke stilove i termine koji često gube smisao u prevodu, u Srbiji je nastao originalan odgovor. Srbos – Srpski borilački stil, nastao 2009. godine u Kraljevu, predstavlja domaću borilačku veštinu zasnovanu na tradiciji, disciplini i hrišćanskim vrednostima.
Osnivač stila je instruktor Zoran Čingelić, koji je u svom klubu „Despot Jovan Oliver“ spojio elemente kik-boksa, rvanja, parterne borbe i savremene samoodbrane sa staroslovenskim i pravoslavnim nasleđem. Ideja nije bila da se napravi još jedan komercijalni „ring proizvod“, već da se stvori, „moderni vitez“ – čovek koji zna da se brani, ali i da kontroliše snagu i poštuje granice i tradiciju.
Trening Srbosa ne svodi se samo na fizičku pripremu. Svaki čas ima jasno definisan poredak: molitva na početku, rad na tehnici i kondiciji, zatim završna molitva. Time se šalje poruka da borac nije samo telo u ringu, već ličnost koja ima odgovornost prema sebi, zajednici i veri. Instruktori naglašavaju da je cilj da se ego smiri, a karakter ojača.
Srbos se primenjuje kroz više nivoa, od rekreativnog rada sa decom i omladinom, preko takmičarskih nastupa, do specijalizovanih programa namenjenih profesionalcima u obezbeđenju, vojsci i policiji. U praksi, veština podrazumeva rad u stajanju i parteru, realne situacije samoodbrane i pripremu za krizne situacije, ali uz stalno insistiranje da se naučena snaga ne zloupotrebljava.
Za razliku od uvoznih borilačkih brendova, Srbos otvoreno polazi od srpskog identiteta, u simbolima, terminima, pa i u izboru muzike na treninzima i nastupima. Time se gradi osećaj pripadnosti, posebno kod mladih koji kroz sport traže oslonac i jasnija pravila u vremenu konfuznih poruka.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Pojava Srbosa pokazuje da Srbija ne mora da uvozi identitet zajedno sa sportskom opremom. Kada se tradicija, vera i ozbiljan rad spoje u savremeni borilački stil, dobijamo nešto što nadilazi puko „udaranje u džak“. Ako Srbos opstane i razvije se, biće to znak da i u sportu možemo da budemo svoji – a ne samo kopija tuđih škola i tuđih simbola.
Piše: Stefan Stojanović
