Nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković otkriva za „Vesti“ da je još u februaru 2000. na osnovu prikupljenih dokaza donela rešenje o sprovođenju istrage za etničko čišćenje i nasilno proterivanja stanovništva, i to protiv Bernara Kušnera, nekadašnjeg šefa Unmika i ministra spoljnih poslova Francuske, ali da je taj dosije „nestao“ dok je na čelu ministarstva pravde Srbije bio Vladan Batić.
– Zbog velikog broja ubistava, kidnapovanja i uništavanja srpske imovine posle dolaska mirovnih snaga na Kosovu započela sam istragu i na osnovu prikupljenih dokaza, uključujući i brojna svedočenja žrtava, predložila sam podizanje optužnice protiv Hašima Tačija, Agima Čekua i Bernara Kušnera. Svoj posao sam završila u februaru 2000. godine, a sledeće godine me je pozvao tadašnji ministar pravde Vladan Batić da mu dostavim taj predmet uz objašnjenje da želi da ga odmah prosledi Hagu. To sam i učinila, taj predmet je službeno dostavljen Ministarstvu, ali mu se kasnije izgubio svaki trag – tvrdi Maksimović.
Ona je, ipak, kopiju optužnice sačuvala u ličnoj arhivi. Rešenje o sprovođenju istrage nosi datum 15. februar 2000. godine, a zavedeno je pod brojem „KI 194/99“.
U obrazloženju zahteva, u kome se trojka optužuje za krivično delo etničkog čišćenja, progona i genocida, stoji da je Kušner i kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, a zatim i kao šef Unmika „sa predumišljajem pomogao Hašimu Tačiju i Agimu Čekuu u izvršenju krivičnog dela genocida“, odnosno za ubistvo 432 i kidnapovanje najmanje 345 Srba i Crnogoraca.
– Samo u tom spisku koji sam radila ima dovoljno elemenata i dokaza da Specijalni sud za zločine OVK pozove Bernara Kušnera barem kao svedoka. Međutim, brojni su dokazi, a posebno iskazi svedoka koji nedvosmisleno ukazuju da su i Unmik i Kfor bili obavešteni o ubistvima i kidnapovanjima ljudi, ali ništa nisu učinili kako bi to sprečili. Jedan od tih slučaja je otmica i ubistvo oca i sina u centru Obilića. Pripadnici OVK su ih oteli usred belog dana, ubrzo ubili i njihova tela izbacili iz automobila pored punkta međunarodnih snaga. Kao i većina drugih, ni ovaj slučaj do sada nije procesuiran – ističe Danica Marinković.
Deo iz istrage
U predlogu rešenja za otvaranje istrage navodi se i sledeće:
„Nepreduzimanjem mera Kušner je omogućio Tačiju i Čekuu izvršenje genocidnih radnji koje su još intenzivnije nastavljene, pa su tako od 26. juna 1999. u pokrajini ubijeno 432 pripadnika srpske i crnogorske nacionalnosti i 14 pripadnika albanske nacionalne grupe, teško telesno povređeno 377 Srba, oteto 345 Srba i 18 nealbanaca. Izvršeno je uništavanje velikog broja stambenih zgrada, srpskih kulturnih i verskih spomenika, pretnji, ugrožavanja sigurnosti i drugih radnji kojima se ostvaruje iseljenje i etničko čišćenje, čime bi učinio krivično delo genocid iz člana 141 KZ SRJ.“, stoji u predlogu rešenja za pokretanje istrage koja je na kraju „nestala“.
Svedočilo oko 500 Srba
Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za bezbednost, otkrio je da je Tužilaštvo u Hagu saslušalo oko 500 srpskih svedoka protiv Ramuša Haradinaja.
On je dodao i da je uočeno da postoji prostor za unapređenje programa zaštite koje svedocima obezbeđuje Specijalno tužilaštvo u Hagu.
– Postoje velike rezerve zbog ranijih iskustava sa Haškim tribunalom. Mi znamo da ima više od 500 Srba, koje je kao svedoke saslušalo haško tužilaštvo. Neki svedoci protiv Ramuša Haradinaja zatražili su posredstvom srpskog Tužilaštva za ratne zločine da u Srbiji uđu u program zaštite i naše vlasti su to prihvatile – rekao je Drecun za „Politiku“.
