Srbija 11. novembra obeležava Dan primirja – datum kada je u 11 sati 1918. u šumi Kompijen u vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano okončanje Velikog rata. Iako su mnoge evropske države ovaj dan obeležavale decenijama, u Srbiji je tek 2005. tiho ušao u školske programe, a od 2012. postao zvanični državni praznik. Kasno priznavanje ovog datuma govori i o godinama nedovoljno negovane kulture sećanja, rasutim arhivama i skromnoj brizi o memorijalima od Krfa do Alzasa.
Simbol dana je Natalijina ramonda, sa trakom u bojama Albanske spomenice, znak vaskrsnuća naroda koji je prošao povlačenje preko Prokletija, oporavak na Krfu i proboj Solunskog fronta. Iza simbola stoji statistika stravična statistika Srbija je izgubila između 1,1 i 1,3 miliona ljudi od 4,5–5 miliona stanovnika, 26–28% ukupne populacije, a među vojnosposobnim muškarcima procene dostižu 55–60%. To su brojke koje su obeležile svaku porodicu.
Iako je zvaničan naziv „Dan primirja“, Srbija ima puno pravo da tog dana slavi i pobedu i svoje pretke oslobodioce. Jer primirje je bilo posledica pobede na bojnom polju od Kolubare do Kajmakčalana, preko oslobađanja Beograda 1918. godine do Solunskog fronta. Sećanje na žrtve i proslava pobede ne isključuju jedno drugo, naprotiv, čine celinu istorijskog iskustva i moralnog zaveta da se cena slobode nikada ne zaboravi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danas se vence polažu na Novom groblju i širom zemlje, drže se školski časovi i komemoracije. Posao nije završen, potrebno je objediniti registre poginulih, mapirati i obnoviti sva groblja i spomenike, otvoriti pristupačne digitalne baze i uvesti biografije ratnika u lokalne škole. To je posao za kojoj državi treba rad i pomoć svakog pojedninca i nevladinog sektora, a u međuveremenu danas, idite na vojnička groblja, tamo gde možda „nema ko da ode“, pomolite se za dušu svog stradalog pretka, ispričajte svojoj deci priču o precima oslobodiocima. Borimo se za istinu, da jedan od najsvetlijih trenutaka novije istorije Srba zauvek sija, kao dan mira, ali i dan zaslužene pobede naroda koji je slobodu izborio.
Piše: Nina Stojanović
