U Bosanskoj Krajini i danas se prepričavaju priče o ustanku 1875–1878. godine i ljudima koji su ga izneli na svojim plećima. Među njima posebno mesto zauzima vojvoda Trivun Bundalo, rođen 1842. godine u Hašanima kod Krupe na Uni. Predanje i zapisi ga pamte kao krajiškog prvaka koji je učestvovao u nizu okršaja sa Osmanlijama i ostao upamćen po tome da iz borbi izlazi netaknut. Kao četovođa u okviru ustaničke uprave, delovao je uz druge poznate vođe tog vremena u borbi za slobodu srpskog naroda.
Uz takve ljude u narodu se uvek vezuje i jedno oružje koje je obeležilo epohu – kubura.
Kubura nije bila „običan pištolj“, već kremenjača – kremen udara o pločicu, varnica pali barut u posudi, a zatim se opali projektil. Jedan hitac značio je jednu šansu, posle toga sledilo je novo punjenje: barut, tane, nateg orozа. Zato je kubura bila oružje koje su najbolje znali da koriste iskusni borci – hajduci, čete i vojvode, naročito u bliskoj borbi.
Na Balkanu se kubure pominju još u 15. veku. U početku su dolazile iz italijanskih radionica, ali su se ubrzo razvile i domaće, često bogato ukrašene. Prepoznaju se i po mestima izrade: pećanke, fočanke, skadarke. Postojale su i kubure koje su prema ukrasima i materijalu, dobijale posebna imena od skromnijih primeraka do pravih zanatskih radova sa srebrom, zlatom, koralima ili oštrim šiljkom na dršci.
Nosile su se za pojasom ili na sedlu u kožnim futrolama, a u nekim krajevima se i sama futrola nazivala kuburom. Bila je oružje za „blizinu“ za odbranu kuće i časti i zato je ostala duboko upisana u narodnu simboliku. Nije teško zamisliti da je i Trivun Bundalo, kao i njegovi saborci, kuburu nosio uz sebe u danima kad se ratovalo prsa u prsa.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danas, kada se u Krajini okupe potomci ustanika i kada se priča o starim bratstvima i slavama, kubura se pominje kao uspomena na vreme u kojem se sloboda plaćala skupo. Ne zbog metala i mehanizma, već zbog onoga što je predstavljala: odlučnost, prkos i zavet da se ne odustaje.
Krajina pamti i dokle god se pamti ime Trivuna Bundala, živeće i priča o kuburi, starom znaku borbe za slobodu.
Piše: Nina Stojanović
