Tokom policijske akcije Prištine na severu Kosova na taj deo teritorije je bila upućena i specijalna snajperska brigada i to 24 sata pre zvaničnog početka akcije.
Da stvarni razlog za upad bezbednosnih snaga Prištine na sever Kosmeta početkom prošle nedelje nije obračun s organizovanim kriminalom i korupcijom, nego nešto drugo otkrili su sami Albanci. To pokazuje i činjenica da je tokom akcije kosovska policija angažovala i snajpersku jedinicu. Dokaz je televizijski prilog emitovan na albanskoj televiziji u kojem kosovske službe to potvrđuju.
Kako se nezvanično saznaje, u pitanju je jedinica koja je obučavana pod rukovodstvom američkih snaga i koja broji od 10 do 20 pripadnika. Jedinica se smatra elitnom, a na raspolaganju joj je oprema koju koriste američki snajperisti: od takozvanih „džili“ maskirnih odela, do snajperskih pušaka hrvatske, nemačke i američke proizvodnje.
Tokom akcije bili su raspoređeni na dve linije: Zubin potok–Severna Mitrovica i prema adminstrativnim i alternativnim prelazima prema Srbiji. Prema izvorima Sputnjika oni su na tim pozicijama bili raspoređeni 24 sata pre početka zvanične akcije kosovskih snaga.
Pripadnik Državne bezbednosti u penziji Božidar Spasić kaže da nije uobičajeno da se u takvim akcijama koriste snajperske jedinice i smatra da je to samo potvrda da Priština ne govori istinu kada tvrdi da je upad na sever Kosova izvršen samo zbog navodnog kriminala.
„Ovo je prvi put da su Albanci upotrebili i one delove bezbednosnih snaga koje polako pretvaraju u vojne. Naravno, te snage su nosile policijsku uniformu, ali su se pored snajperske brigade pojavile i neke druge jedinice koje nisu deo policijskih, već vojnih snaga. Sve to je uvežbavano tokom manevara sa hrvatskim i drugim snagama tokom nedavnih vojnih združenih vojnih vežbi. S obzirom da su instruktori penzionisani američki stručnjaci i stručnjaci iz Albanije koji su na Kosovu i koji ih obučavaju, nema razloga za čuđenje. Naravno, u ovakvim operacijama za kakve oni tvrde da su bile, ne koriste se snajperske brigade, osim ako postoji opravdan povod da te snage mogu biti napadnute tokom akcije, ali to ovde nije bio slučaj“, ističe Spasić.
Sagovornika nedavni događaji na severu Kosova podsećaju na ono što se dešavalo u Sarajevu kada su muslimanski snajperisti gađali srpske civile.
Ovde se zapravo radi o tome da albanske bezbednosne snage i njihovo kvazi rukovodstvo, od Hašima Tačima do Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja, nemaju informacija o tome da li Srbija možda ima na severu instalirane određene ljude u civilu, koji su u svakom trenutku spremni da se transformišu, što nije tačno, ističe Spasić i dodaje da su Albanci upravo zato uplašeni.
„Zato mislim da, osim razloga zastrašivanja Srba, kod Albanaca vlada i veliki strah da prilikom upada na sever ne nalete na neke naše snage“, ocenjuje Spasić.
On precizira da su snajperisti bili raspoređeni na lokacijama u pravcu Zubin potok–Severna Mitrovica, a pored navedenih razloga ima još jedno objašnjenje zašto su upućeni na sever Kosmeta:
„Likvidacija snajperom, i ta smrt koja se desi odjednom, jer ne znate ni ko je ni odakle pucao, izaziva veliku dozu straha kod građana. Lično, ne isključujem ni mogućnost da u nekom svom novom suludom pohodu Albanci upotrebe tu jedinicu za napad i na neke svoje građane, ili na pojedince iz jedinica međunarodnih misija, kako bi to prikazali kao operaciju nekih ’srpskih terorista‘“, upozorava Spasić.
Sagovornik kaže da se zbog hapšenja 15 ljudi, koji su pri tome službenici te iste policije, sigurno ne koristi sila koju su upotrebili Albanci, te veruje da su im namere bile druge prirode. Da li je to samo bila proba za nešto mnogo ozbiljnije ostaje da se vidi.
Kako je navedeno na sajtu „kosovskih bezbednosnih snaga“, u sastavu snajperske brigade Kosova nalazi se sledeće oružje: potcevni bacač granata AG36, namenjen za automatski pušku HK G36, a proizvodi ga poznata nemačka kompanija „Hekler i Koh“, i takozvani MGL, šestocevni ručni bacač granata kalibra 40 milimetara, poreklom iz Južnoafričke Republike gde je uveden u vojnu upotrebu 1983. godine kao Y2. To oružje je korišćeno i tokom rata u BiH i u Hrvatskoj. Po licenci ga proizvodi licenci firma „Metalik d. o. o.“ iz Rijeke, u Hrvatskoj.
Snajperisti inače rade u paru ili samostalno, a za njih važi pravilo „prvi vidi, prvi pucaj, prvi pobegni“. Razdaljine na kojima snajperska puška dejstvuje kreću se od oko 100 metara, pa naviše, a nekad iznose i preko jednog kilometra.
