Mada je duže od tri decenije u Francuskoj i retko dolazi u otadžbinu, porodica Kadrić, rodom iz jednog malog sela u opštini Rožaje, nije prekinula veze sa rodnim krajem, naprotiv, redovno i pomno, najčešće posredstvom „Vesti“ i portala Ljudske sudbine, prati šta se događa u Raškoj oblasti – Sandžaku i na severu Crne Gore i kad god je u mogućnosti trudi se da pomogne starima, bolesnima i siromašnima u zabitim selima na Rogozni, Pešteru, Zlataru, Jadoviku, Kopaoniku.
Podrška iz Liona
Poslednju donaciju od 400 evra, pristiglu početkom marta, članovi ove humane familije koja se lepo snašla u jednom malom gradiću u regionu Liona poslali su na nekoliko adresa u Novom Pazaru, Sjenici i na Pešteru. Svakome od ovih nevoljnika stiglo je po 100 evra, a radovali su se: siromašni i bolesni otac i sin Vukola i Vučeta Bradić iz pograničnog sela Blato, samohrana majka Bajra Suljević iz Novog Pazara, siromašni i teško bolesni Hamdija Ajdinović iz sela Rasno na Pešteru i usamljeni i siromašni obućar invalid Puniša Bošković iz Sjenice.
– Mada je ova zima, bar do sada, bila izuzetno blaga, što nam je znatno olakšalo život na inače surovom Pešteru, ne znam kako bismo je pregurali da nije bilo humanitarca Hida Muratovića, dobrotvora iz Sjenice, i čitalaca „Vesti“ sa raznih strana sveta. Svojim prilozima dobri ljudi su nam pomogli da kupimo brašno i druge namirnice, da obezbedimo ogrev, da se utoplimo i koliko toliko sredimo kuću u kojoj živimo. Dobili smo šporet, kaučeve, televizor i frižider, pa sada živimo kao ljudi. Hvala im do neba, Bog im dao sreću i zdravlje – ističe starina Vukola Bradić i naglašava da će najnoviju donaciju iz Francuske potrošiti za obnovu zaliha namirnica, kupovinu lekova i izmirivanje duga za struju.
Nepokretna ćerka
Mada relativno često dobija pomoć naših čitalaca, najčešće iz Australije, koji je i bukvalno prehranjuju, donaciji iz Francuske puno se obradovala i Novopazarka Bajra Suljević koja 28 godina sama, bez ikakvih prihoda i u podstanarskoj sobici, brine o teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti.
– Hvala puno porodici Kadrić. Bog će nagraditi njihovu dobrotu i humanost, kad god ostanemo bez novca i zapitamo se kako dalje, pojavi se neka dobra duša koja nam olakša muke. Tako je i sa donacijom iz Francuske, baš smo bile bez dinara u kući, jer sve što dobijemo odmah potrošimo na kiriju, ogrev, struju, lekove, pelene, hleb, namirnice… Bogu se molimo da dobri ljudi i dalje budu uz nas, da nije njih ne bi bilo ni mene i Arijete – priča Bajra i svima koji su joj do sada pomagali, a takvih je puno, šalje velike pozdrave i još veću zahvalnost.
Donacija iz Liona puno će značiti i teško bolesnom i izuzetno siromašnom Hamdiji Ajdinoviću iz sela Rasno kod Sjenice koji je tek odskoro štićenik našeg Humanitarnog mosta.
– Teška bolest ne dozvoljava mi da bilo šta radim – priča Hamdija i ističe da su, od kraja prošle godine, osim supruge Irme, uz njega i mnogi dobrotvori iz dijaspore, mahom poreklom iz ovih krajeva.
U pravom trenutku, kada je ponestalo svega, pomoć je stigla i invalidu Puniši Boškoviću iz Sjenice koji, iako jedva pokretan, preživljava baveći se obućarskim zanatom. U Sjenici i okolini Puniša je poznat i po dobročinstvu, iako jedva opstaje, besplatno popravlja obuću siromašnima, bolesnima, izbeglicama, migrantima, smeštenim u ovdašnjem migrantskom centru, i drugim nevoljnicima koje put nanese u ovu varošicu na Pešterskoj visoravni.
Auto za Punišu
Nakon nekoliko naših tekstova dobri ljudi su Puniši kupili polovnu opel korsu za invalide, koji mu zimi omogućava da dođe do svoje radnje, a povremene donacije naših čitalaca (jednu je dobio u januaru) pomažu mu da lakše obezbedi ogrev i plati struju i donaciju iz Liona potrošiće za izmirenje računa za struju. Porodici Kadrić šalje neizmernu zahvalnost i velike pozdrave u nadi da neće biti zaboravljen i da će se dobri ljudi u dijaspori povremeno setiti i njegovih nevolja.
Topla kuća
– Dobri ljudi omogućili su nam da zimu dočekamo i provedemo u toploj kući, da imamo brašna i namirnica, da ne gladujemo i da koliko-toliko poboljšamo naš godinama mukotrpni život. Hvala im beskrajno, želimo im svaku sreću i dobro zdravlje – poručuje Hamdija i takođe se nada da ga dijaspora, posebno sandžačka, neće zaboraviti.
