Kada im je pre dve godine sneg srušio krov trošne kuće u kojoj su decenijama teško živeli, supružnici Sulejman (66) i Bahta (70) Puzo iz Trnave kod Novog Pazara nisu imali kud. Zato su na brzinu, u jednom danu, od starih dasaka i letava sklepali sobu „tri sa tri“ u kojoj i danas još teže žive.
U tom sobičku, ako se uopšte nazvati sobom, Sulejman i Bahta se uglavnom smrzavaju, često oskudevaju u najosnovnijim namirnicama i hrani, jedva nabavljaju ogrev, a sve što „od države dobiju“ potroše za lekove.
– Od imovine imamo samo tri koze i sedam kokošaka. Preživljavamo od sto evra Bahtine penzije koju je zaradila kao čistačica u Sandžak-transu i koja nam nije dovoljna ni za lekove. Odričemo se svega, često i obroka, samo da bi nam bilo toplo i da bi održali i onako rovito zdravlje. Sve bi u životu dali kada bi imali bar jednu pristojnu sobicu sa kupatilom u koju bi mogli da nam dođu najbliži rođaci i komšije – priča Sulejman i naglašava da je godinama na konju novopazarskim pekarima donosio drva sa Rogozne, ali da zbog narušenog zdravlja to više ne može da radi i više nema načina da bilo šta zaradi.
– Kad je najhladnije, odem kod komšija, a mog supruga prijtelji odvedu u neku kafečajnicu da ga sklone sa hladnoće i da u toplom provede bar nekoliko sati. Život u kućerku od dasaka je užasan. Nemamo ni svetlo, a kada hoćemo nešto da skuvamo komšije nam kablom privremeno dovedu struju, bude nam bolje nekoliko sati, pa ponovo utonemo u mrak i muku. U Boga se nadamo da će nam dobri ljudi pomoći da sagradimo bar nešto što bi ličilo na kuću i da bar umremo kao ljudi – priča Bahta Puzo.
Na inicijativu jednog broja komšija porodice Puzo, dobrih ljudi iz ovog kraja i saradnika Humanitarne organizacije Sudbine zaboravljenih ljudi koju vodi naš saradnik Hido Muratović, u Novom Pazaru je počelo prikupljanje novca za pomoć Sulejmanu i Bahti.
– Oni su skromni i čestiti ljudi, u braku su tri decenije, dece nisu imali. Dok su mogli da rade nikome se nisu žalili, niti su šta tražili. Bolest i nemaština učinili su svoje, sada su nemoćni da bilo šta preduzmu i poboljšaju život. Čak ni da se sami leče i prehranjuju. Godine idu, biće im još teže, učinićemo sve da im pomognemo – ističe Muratović i apeluje na čitaoce „Vesti“ širom sveta da i u ovoj godini, kako su to činili i ranije, pomognu starima, nemoćnima i bolesnima u rodnom kraju.
U šumu više ne odlazi
Dok je bio mlađi i boljeg zdravlja Sulejman je dva-tri puta nedeljno sa konjem natovarenim drvima sa Rogozne silazio u Novi Pazar i od pekara je za svaki tovar dobijao po 10 evra. Mada je to bio paćenički život, bar je mogao da se prehrani. Konja je prodao, jer više nije mogao da ga hrani, a zbog zdravlja u šumu više ne odlazi.
Poverenje u dobre ljude
– Do kraja marta, a možda i ranije, znaćemo, ima li šansi da Sulejmanu i Bahti započnemo izgradnju makar i najmanje kuće. Ako sakupimo dovoljno novca bar za temelje, krećemo sa radovima, pa dokle stignemo – ističe Muratović i nada se da pomoć novopazarske i sandžačke dijaspore, ali i drugih dobrih ljudi sigurno neće izostati.
