U Italiji se odvija tiha, ali razorna tragedija: apsolutno siromaštvo je u samo 9 godina skočilo za više od 40%, gurnuvši preko 5,7 miliona ljudi na sam rub opstanka. Reč je o brojkama koje paraju savest cele nacije, 2,2 miliona porodica živi bez osnovnih uslova, a među najugroženijima su deca i radnici koji žive od nesigurnih ili neredovnih poslova i primanja. Dok se statistike gomilaju, iza svakog broja stoji lice koje svakog dana vodi borbu za hranu, grejanje i preživljavanje.
Najnoviji izveštaj humanitarne organizacije Katoličke crkve Caritasotkriva još dublje pukotine društva: žene koje su preživele nasilje često tonu u izolaciju i siromaštvo, masovno kockanje odnosi čitave porodice, a energetska kriza ostavlja više od dva miliona porodica u hladnim i mračnim stanovima. To je Italija koja ostaje nevidljiva, Italija koju je lakše ignorisati nego pogledati u oči.
U isto vreme, u Rimu se obeležava „Deveti Svetski dan siromašnih“, događaj posvećen ljudima koji svakodnevno žive na ivici egzistencije. Hiljade učesnika okupile su se u znak solidarnosti, podsećajući da se snaga jednog društva meri brigom o onima koji nemaju kome da se obrate. Poruka ovog dana je jasna: najslabiji ne smeju ostati nevidljivi, jer tek kada se njima pruži nada, celo društvo pokazuje svoju pravu vrednost.
Pogled redakcije portala Vesti Online
A da je situacija zaista alarmantna, potvrđeno je danas: katolička crkva i Caritas upozorili su da Italija „zaboravlja milione svojih građana“ i da je vreme da se najugroženiji vrate u središte društvene brige. Ovaj trend, međutim, ne pogađa samo Italiju, već i mnoge druge države koje su prethodnih godina sledile haotične politike, zbog čega sve više ljudi više ne može da opstane tamo gde je nekada normalno živeo. Nasuprot tome, u Srbiji je slika bitno drugačija: gotovo da nema ljudi koji žive na ulicama, a oni kojima je potrebna podrška imaju gde potražiti sigurnost, toplo okruženje i osnovnu brigu, bez straha da će ostati na hladnom ili gladni.
Piše: Stefan Bogdanović
