Čestitam „Vestima“ veliki jubilej – 30 godina postojanja i želim da i dalje budu najbolje novine u našoj dijaspori – kaže na početku razgovora za naše novine poznati humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović, zaštitni znak grada na Raški i Jošanici, institucija ovog kraja.
To je čovek koga znaju, poštuju i vole svi na Rogozni, Goliji i Pešteru, ali i mnogo dalje, širom Srbije, bivše Jugoslavije, Evrope, Amerike i Australije. I Hido ove godine obeležava 30-godišnjicu svoga humanitarnog rada.
– Duže od dve i po decenije sarađujem sa „Vestima“, spojila nas je ista ideja i želja da pomognemo ljudima u nevolji. „Vesti“ su me podržavale svih ovih godina i podigle iz anonimnosti, podržavaju me i danas. Hvala im, mnogo zajedničkih akcija smo imali, imaćemo ih, nadam se, i ubuduće – kaže Hido.
Spas za nevoljnike
Tri decenije, odričući se mnogo toga, ovaj skromni i tihi Novopazarac živi za sirotinju ovog kraja i celog sebe ulaže da bi starima, bolesnima, siromašnima i dobrim đacima pešacima bilo bar malo bolje. Dobrotvori velikog srca i široke duše mu beskrajno veruju i često ga mole da baš on uruči njihove donacije ili povede akcije za izgradnju kuća, nabavku lekova, odlazak na lečenje, dobijanje stipendije.
– Brzo prođoše tri decenije, nisam ni primetio da ode pola života, sam Bog zna koliko sam za ovo vreme ljudi upoznao, koliko pomoći uručio, koliko kilometara prevalio, koliko nevoljnika spasao, koliko dece obradovao. Kad čovek uđe u ovo „kolo“, često nema vremena ni za sebe i za svoju porodicu. Gotovo da nisam ni primetio da sam postao deda, da su sin i ćerka odrasli i postali svoji ljudi, dobri ljudi, uvek spremni da pomognu drugima u nevolji – priča Muratović.
Sve je počelo devedesetih godina prošlog veka, objašnjava ovaj veliki humanitarac.
– Obilazeći napuštena planinska sela, video sam koliko je starih i nemoćnih u njima. Neki su molili da im donesem lekove, neki hleb ili baterijsku lampu, neki da im tražim sina po Nemačkoj, neke sam morao da kupam i brijem, vodim lekaru i da sahranjujem – kazuje Hido.
Više od stotinu kuća
– Shvatio sam svu muku i tugu ovdašnje zabiti i ovih ljudi, proradilo je nešto u meni, odlučio sam da stalno budem uz njih, da im pomognem koliko mogu i da zamolim druge, koji imaju i mogu više, da im i oni pomognu i, hvala bogu, mnogo toga smo zajednički napravili. Iza nas je više od stotinu kuća, mnogo spasenih života i na hiljade uručenih donacija. Sve je zasnovano na ljudskoj dobroti i čistom obrazu i poverenju. Ljudi mi veruju i šalju pomoć, a ja se trudim da ih ne izneverim. Bilo je i iskušenja, ali smo sve to zajednički savladavali i išli dalje – objašnjava Muratović.
On kazuje kakav je osećaj pomagati drugima.
– Čist obraz je u svemu najvažniji, sve se leči, i kovid se leči, iskaljan obraz ne može da se izleči, poštenje je uvek bilo i biće moj zaštitni znak. Lep je osećaj kada vam na ulici priđe nepoznat čovek i kaže: „Evo vam ovih 100 evra, znate vi kome su najpotrebniji“, to je poverenje, ali i obaveza, velika obaveza – priča Hido.
U svim svojim intervjuima, pa i ovom, Muratović obavezno naglašava da se divi dobroti dijaspore i da ga u svim akcijama podržavaju ljudi svih vera i nacija.
Srećan kad pomaže
– Kad pomažemo ne gledamo i nikada ne pitamo ko je i odakle je, svi smo od jednog Boga, svi ćemo na kraju na jedno mesto, moramo se poštovati i pomagati. To me čini neverovatno srećnim i prosto tera da iz sebe izvučem i poslednji atom snage – ističe Muratović. On podseća da je mnogo velikih priznanja stiglo na njegovu adresu, proglašavan je za ličnost godine, humanitarca godine, najboljeg dobrotvora.
Donacija i od Aboridžina
– Podržavaju me i pomažu popovi i hodže, vernici i ateisti, Srbi i Bošnjaci, evo, upravo mi je stigla donacija od prote Milana Katanića iz Amerike. Priloge šalju i Nemci, Rusi, Hrvati, Makedonci, Hrvati, Slovenci, Amerikanci. Nedavno sam donaciju dobio od jednog Aboridžina sa Novog Zelanda, druži se čovek sa našim ljudima, pa rešio da i on pomogne – kaže ovaj poznati Novopazarac.
