Priča o tužnoj i teškoj sudbini Zorana Jankovića Cileta (52), ratnog veterana iz okoline Vlasotinca kod Leskovca, i njegove majke Koviljke koji godinama sami, u bedi i bez svetla provode dane, zahvaljujući lokalnim medijima obišla je njihov kraj, a zahvaljujući „Vestima“ i šire. Zato i ne čudi što je za Cileta stigla i prva pomoć sa Petog kontinenta, koju je poslala plemenita Anđelka Đurović iz Melburna u vidu donacije od 200 dolara, a koju smo prosledili na Zoranov račun. Tom prilikom, saznali smo i da se kod Jankovića nije mnogo toga promenilo. Mrak i dalje gospodari u njihovom trošnom kućerku, a miris dima i crnih zidova od čađi kao posledica dotrajalog šporeta koji dimi prekriva svaki kutak prostorije. Na sve to, Zoran je zbog nervnog rastrojstva završio u bolnici. Tu je već danima na terapiji i oseća se mnogo bolje.
– Pošto je Zoran morao da bude hospitalizovan, majka Koviljka je ostala sama, a dementna. Nemajući kud, Ciletova sestra je morala da spakuje kofere i iz drugog grada gde se udala i ima porodicu dođe da neguje majku. To nije nimalo lako, jer je kuća bez struje, a niko od nadležnih ne želi da učini bilo kakav ustupak po tom pitanju. Traže da se plati celo dugovanje, da bi ponovo priključili struju – rekla je Zorica Stojanović, jedna od dobrih komšinica koja čini sve kako bi pomogla Jankovićima.
Možda bi zli usud Zorana i njegove majke Koviljke bio drugačiji, da Zoran nije ratovao na Kosmetu, pa nakon toga psihički i fizički ozbiljno oboleo. Sada, kad je prošlo više od dve decenije od ovog rata, Cile živi svoj život u selu Kukavici koje je od centra Vlasotinca udaljena nešto više od tri kilometra, zajedno sa bolesnom majkom Koviljkom koja je u postelji zbog teške bolesti. Živi životom nedostojnim bilo kog čoveka, napušten od onih koji bi morali da vode računa o borcima koji su se našli na braniku svoje otadžbine kada je to bilo potrebno.
– Moja majka i ja nemamo novca da podmirimo dug za utrošenu struju. Nemamo skoro ništa od aparata koji bi trošili struju, već samo sijalice koje sada nisu u funkciji. Bolest me sprečava da radim bilo koju vrstu posla, pa tako ne živimo nego samo bitišemo od majčine poljoprivredne penzije od desetak hiljada dinara i moje „pomoći“ od 7.000-8.000 koju dobijam, i to nepunih godinu dana – ispričao je nedavno Zoran Janković Cile.
Kako kaže, odazvao se pozivu za mobilizaciju jer je smatrao da je to njegova dužnost.
– Na samom ratištu video sam mnogo toga što ne bih poželeo nikome da vidi. Umalo i glavu da izgubim jednom prilikom kada sam se žrtvovao da spasem jednu devojku. I danas vrlo često javi mi se u glavi taj događaj – prisetio se Cile ratnih događaja i vremena koje je proveo na ratištu, što je svakako ostavilo i psihičke posledice na njega.
Ipak, pojedini plemeniti sugrađani nisu mogli da sede skrštenih ruku i ne učine baš ništa za svoje ugrožene sugrađane. Zorica Stojanović, meštanka sela Kukavice, koja blizu četiri decenije radi kao vaspitačica u isturenom odeljenju u Orašju u Predškolskoj ustanovi „Milka Dimanić“ iz Vlasotinca, i Miroslav Stojanović, predsednik Mesne zajednice sela Kukavice, odlučili su da krenu u humanu misiju sa ciljem da se pomogne Ciletu i njegovoj majci. Zorica i Miroslav posebnu molbu upućuju predstavnicima lokalne samouprave da pomognu Jankovićima dok još nije kasno za ovo dvoje bolesnih. Na prvom mestu da im se reguliše veliki dug za struju, i da u njihovom porodičnom domu u najskorije vreme zasvetli sijalica.
Dug za struju najveći problem
– Do sada je Zoranu na račun pre donacije iz Australije stiglo oko 16.000 dinara pomoći koje je utrošio na najneophodnije. Novopristiglu pomoć dobrotvorke iz Melburna potrošiće najpre za lekove i hranu, ali ostaje pitanje struje. To je najveći i za sve nas još nerešiv problem. Svi mi koji smo u njihovoj okolini možemo da im pomognemo kada je reč o hrani, niko ih neće ostaviti na cedilu, ali dugovanje ne možemo da rešimo. Zato bih ovom prilikom želela da pozovem sve dobre ljude koji su u mogućnosti da pomognu Zoranu da prikupimo dovoljno novca kako bismo rešili taj gorući problem. Unapred im se od srca zahvaljujem – rekla je Zorica Stojanović za „Vesti“.
Pomozimo Ciletu
U mladosti je Cile voleo da trči za fudbalskom loptom na terenu lokalnog fudbalskog kluba Budućnost na Dubravi. Sada, kada su se nemaština i bolest udruženim snagama uselili u njegov trošni dom, na potezu su svi koji mogu pomoći. Novčana sredstva iz Srbije mogu se uplaćivati na ime: Zoran Janković, selo Kukavica, 16210 Vlasotince, na tekući račun kod Poštanske štedionice br: 200-127038368-52. Naravno, na usluzi je kao i uvek Redakcija „Vesti“.
