Beograd je spremno dočekao Angelu Merkel koja je stigla u oproštajnu posetu sa mesta nemačkog kancelara, ali sjaj ukrašene prestonice, svečani protokol i počasni stroj garde nisu zasenili suštinski sadržaj razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Nepodeljena je ocena da je Merkelova ovom posetom istakla ključni značaj Srbije u regionu, kao i saradnju s Nemačkom koja je postala značajan privredni partner naše zemlje.
Poslednja turneja odlazeće kancelarke koja sigurnom rukom upravlja Nemačkom 16 godina počela je posetom predsedniku SAD Džozefu Bajdenu u Vašingtonu. Potom je Merkelova otišla kod predsednika u Moskvu, Vladimira Putina s kojim je obezbedila izgradnju gasovoda Severni tok 2 uprkos protivljenju, pa i sankcijama iz SAD. U povratku je svratila u Kijev i srušila snove o članstvu Ukrajine u NATO. Već sledeće sedmice posetila je poljskog premijera Mateuša Moravjeckog, ali je predsednik Andžej Duda odbio da se s njom sastane ljut zbog Ukrajine i gasovoda iz Rusije.
Čelična kancelarka, kako je ponekad nazivaju u diplomatskim kuloarima po nadimku ujedinitelja Nemačke Ota fon Bizmarka, svoje spoljnopolitičko zaveštanje odlučila je da potvrdi i u Srbiji, kroz koju prolazi drugi ruski gasovod ka Centralnoj Evropi, Turski tok. Međutim, gasovod svakako nije glavni razlog posete u čitavom nizu privrednih, političkih, diplomatskih i privrednih veza dve zemlje koje su u usponu poslednjih godina.
Dobri lični odnosi
To je potvrdio i predsednik Vučić najavom da će imati nekoliko sastanaka i radnu večeru s Merkelovom koja je isplanirala i da prenoći u Beogradu. Uostalom, Angela Merkel i Vučić dobro se znaju i još su u boljim odnosima, što se pokazalo još prilikom susreta u Beogradu 2015. godine, pa 13 sastanaka u Berlinu i jednom u Njujorku. Kancelarka putovanje završava u Tirani, ali tamo će se sastati sa svim liderima zemalja regiona, pa je tako Srbiju stavila u prvi plan.
Analitičari ističu da poseta Merkelove svakako nije protokoloarna bez obzira na skori odlazak u političku penziju, budući da ne očekuju da će oslabiti njen uticaj i politika koju je trasirala.
Zajednički interesi
Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević kaže da su za Berlin prioriteti EU, SAD i Rusija, a da je Zapadni Balkan veoma važno područje što je Merkelova ovom posetom želela da pokaže.
– Uvek je dobro kad dolazi kancelar Nemačke u Srbiju zato što Berlin stalno pokazuje interes za ovo područje koji se u najvećem delu poklapa sa našim: politička stabilnost, ekonomski napredak, integracije. Nemačka snažno podržava naš put evropskih integracija, iako nam interesi nisu isti kada je reč o Kosovu – ocenio je Pribićević.
I dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević ne očekuje da Nemačka posle odlaska Merkelove promeni politiku prema Zapadnom Balkanu.
– Nije slučajno što je u Beogradu organizovan poseban sastanak sa srpskim predsednikom, a onda sa svima ostalima u Tirani. To su potpuno jasne poruke – zaključuje Milivojević.
Beograd u šest boja
Povodom posete kancelarke Angele Merkel, u šest boja nemačke i srpske zastave osvetljene su Palata Albanija, Most na Adi i Brankov most u Beogradu.
Takođe, na Banderama od aerodroma „Nikola Tesla“ do centra grada zavijorilo se 1.500 zastavica Srbije i Nemačke. Na zgradi Geneksa, takozvanoj istočnoj kapiji Beograda kraj koje će proći kolona s Merkelovom u znak dobrodošlice postavljene su velike zastave dve zemlje.
Podrška u pravi čas
Srbija je ugled u Berlinu ostvarila konstruktivnim odnosom prema dijalogu sa Prištinom i tokom migrantske krize.
– Uvek smo otvoreni jedno prema drugom. Nikada neću zaboraviti podršku koju nam je Angela Merkel dala 2015. godine, kao i kada su nam Hrvati uvodili sankcije zbog migranata i što je podsticala investicije. Njeni ministri rade na dovođenju investitora, a toga ne bi bilo da nije nje – rekao je Vučić.
Eldorado za biznis
U najavama posete kancelarke Angele Merkel, nemački mediji u prvi plan ističu njenu ulogu lidera EU koji je jedini nastojao da otvori kapije Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana.
Autori ovih analiza posebno ističu jačanje ekonomskih veza Nemačke privrede pre svega sa Srbijom, što je zahtev Odbora za istok nemačke privrede koji u našem regionu vidi još mnogo mogućnosti za prodor svojih firmi.
Nemačka privreda je u 10 zemalja regiona sa ukupno 50 miliona stanovnika (računajući i nove članice EU) pronašla eldorado, budući da godišnje ostvari trgovinsku razmenu od 75 milijardi evra. Nemačke kompanije su u region investirale 22 milijarde evra, Tomas Narbshuber iz Odbora za istok ističe da je potencijal ovog dela Evrope ogroman: od obnovljive energije, razvoja softvera i digitalizacije, metaloprerađivačke industrije, turizma, do agrara i prehrambenog sektora. U prednosti se ubrajaju i moderna infrastruktura i obrazovni sistem sa praktičnom nastavom.
Srbiji visoke tehnologije
Nemačka je ubedljivo najznačajniji trgovinski partner Srbije. Trgovinska razmena u prvih sedam meseci ove godine je 3,57 milijardi što predstavlja rast od 25,1 odsto u odnosu na lane. Osim toga, Nemačka postaje jedan od najvećih investitora u Srbiji. Predsednik Vučić često ističe da 2014. godine, kada je postao premijer, 17.000 ljudi je radilo u nemačkim kompanijama u Srbiji, a danas u 400 firmi njih 71.000.
Najvažnije za Srbiju je što u poslednje vreme iz Nemačke dolaze visokotehnološke kompanije koje otvaraju razvojne centre, zapošljavaju inženjere i sarađuju s fakultetima.
Na primer, nemački ZF u Pančevu proizvodi delove za automobile, brodove i železnicu. Ta kompanija predstavlja najsavremeniji trend u auto-industriji, s naprednom tehnologijom i jedinstvenim razvojnim centrom za električne automobile.
Takođe, Kontinental je početkom ove godine otvorio u Novom Sadu fabriku za napredne elektronske sisteme za upravljanje vozilima i to sa oznakom „proizvedeno u Srbiji“. Simens kod Kragujevca pravi tramvaje, a kao najveći investitori ističu se i Štada, Metro, Henkel, Boš i Leoni.
Oprezno o Otvorenom Balkanu
Kada je reč o inicijativi Otvoreni Balkan, odnosno o Malom Šengenu kako se donedavno nazivao ovaj projekat slobodnog prometa ljudi, robe, kapitala i usluga oko čega su se dogovorili Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, analitičari očekuju da Angela Merkel u najmanju ruku nije protiv.
Oni, međutim, ističu da ne postoji otvorena podrška Merkelove Otvorenom Balkanu, kao što su to učinile SAD. Prema njihovim rečima, za Nemačku je važnije da istakne potrebu za EU integracijama i interes Unije za ceo region.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da ne čudi dosadašnja suzdržanost Nemačke oko Otvorenog Balkana, jer su taj projekat podržale SAD u vreme predsednika Donalda Trampa.
– Međutim, Otvoreni Balkan nije protiv nemačkih interesa. Projekat povezivanja naroda u ovom regionu ne može da šteti Nemačkoj, jer na tome počiva i EU – kaže Graovac.
