O Milici Tatić (12) iz Kumana kraj Zrenjanina i njenoj teškoj bolesti, „Vesti“ su pisale u više navrata, pa naši verni čitaoci znaju kako se ova devojčica hrabro bori sa autoimunim hapatitisom. Njenu porodicu je nemaština naterala da se obrati humanim ljudima za pomoć. Kažu da su svesni da nikome nije lako da izdvoji iz kućnog budžeta da bi ljudima koje ne poznaje pomogao i zato, neizmerno, cene sve što im je i do sada pristizalo od dobročinitelja.
Niže uspehe i pored bolesti
U kući je troje dece, a osim skupih lekova za Milicu, neophodan im je novac za život i njihovo školovanje, pa nikako da izađu iz materijalnih problema. Ana Milankov, mama hrabre devojčice koja je bolesna od svoje sedme godine, kaže da samo ona radi, suprug je nezaposlen i uspeva da pronađe neki povremen posao, pa sa mukom sakupljaju oko 100 evra za lekove svoje mezimice. Sada ih čeka i novi izdatak za udžbenike u idućoj školskoj godini koji prelazi 300 evra.
Milica je učenica šestog razreda OŠ „Milan Stančić Uča“ u Kumanu i ponos roditelja, jer uprkos ozbiljnoj bolesti, uspeva da ređa petice ali i, kako otkriva njena mama, da osvaja nagrade na takmičenjima.
– Ćerka je osvojila prvo mesto iz biologije na opštinskom takmičenju. Ide i na takmičenje iz srpskog jezika, takođe na nivou opštine. Uspehe postiže iako već pet godina, od kada joj je konstatovan autoimuni hepatitis, ima probleme sa jetrom. Potrebni su joj posebni lekovi, neke dobijamo na recept, a neke plaćamo – priča mama.
Novi problem se javio nedavno kada je konstatovano da je lek imuran, koji je redovno uzimala, izazvao leukopeniju, pad leukocita, pa je izbačen iz terapije. Mada lekari prate njeno stanje, roditelji su uplašeni jer ne znaju kako će se to odraziti na zdravlje njihove ćerke i da li će joj biti bolje ili gore bez te terapije.
Devojčica je nedavno imala male boginje, ali i sreću da je sve prošlo dobro i bez posledica.
– Zbog imurana koji je uzimala, nije smela da primi vakcinu i kada joj je taj lek ukinut, odmah smo je odveli lekaru i vakcinisana je. Posle tri meseca se razbolela, ali smo zahvaljujući vakcinaciji izbegli opasan ishod i bolničko lečenje – priča mama Ana.
Za knjige cela plata
Ova brižna majka radi u fabrici kablova, a objašnjavajući nam kako je teško živeti, navodi da samo za knjige za Milicu treba 20.000 dinara, a za najmlađeg sina 18.000. To je, kaže, cela njena plata.
– A, gde su sveske, olovke, blokovi, flomasteri… I bez toga ne možemo da izguramo mesec, pa ne znam kako ćemo od aprila plaćati rate za knjige – jada se brižna majka i dodaje da se, nažalost, udžbenici svake školske godine promene, pa deca ne mogu jedno od drugog da ih nasleđuju.
Pita se i kako žive oni koji nigde ne rade, jer ona, suprug i deca veoma skromno žive… ne puše, ne piju, ne troše ni na šta osim na osnovne potrebe, pa i pored toga ne mogu da sastave kraj s krajem.
Njihov život je obeležen drugim teškim momentima, a najteži je bio kada je Milici otkrivena bolest. Ana je sa ćerkom prošla kroz puno teških dana dok devojčici nije uspostavljena dijagnoza. Kada se u prvom razredu, razbolela, lekari su lutali u dijagnozama, pominjali tumor i kancer. U bolnici je morala da bude dva i po meseca.
– Bila sam sve vreme uz nju. Stavili su nas u izolaciju da je neko ne bi zarazio, jer je njen imunitet bio veoma loš. Pedagog je predlagao da ide u specijalni razred, ali nismo hteli ni mi, ni ona. Bili smo u pravu, jer dok je ležala naučila je ćirilicu, pa tražila da uči i latinicu, iako to nije u programu. Od kada je sela u đačku klupu nije imala prosek ispod 5.00, pa se pokazalo da smo mi bili u pravu, a ne taj stručnjak – priseća se Ana.
Brižnu majku mnogo brine što je bolest nepredvidiva i može 10 godina da miruje, pa da se stanje njene ćerke odjednom pogorša.
Nasleđena odeća
Porodici Tatić je teško jer nemaju ni zemlju, niti bilo šta sa strane, već samo staru kuću nasleđenu od bake.
– Ne mogu da im kupim garderobu, pa naša deca nasleđuju jedno od drugog. Sve što im se „omali“ damo mlađim mališanima komšijama i prijateljima, a dobijemo od starijih, ono što oni više ne nose. Najteže je, međutim, kad se smenjuju godišnja doba, pa za njih troje treba nabaviti novu obuću – objašnjava Ana Milankov.
Kontakt za pomoć
Ukoliko možete i želite da pomognete Milici Tatić da obezbedi neophodne lekove i ima srećnije detinjstvo, možete stupiti u kontakt sa njenim roditeljima na adresu: Ulica Toze Markovića 16, 23271 Kumane, Srbija ili putem telefona na broj: +381 23 786 940 i +381 61 650 05 80.
