Kompanija ,,On“ može da nastavi da svoje patike obeležava švajcarskim krstom. Odluka je izazvala oštre reakcije domaćih firmi, a kritikovao ju je i direktor Udruženja zanatlija i privrednika Urs Furer. Kada Švajcarska odlučuje šta je „švajcarsko“, rasprava brzo postaje osetljiva. Kako je objavio list ,,Neue Zurcher Zeitung“, brend ,,On“ i švajcarske vlasti postigli su dogovor posle višegodišnjeg spora.
Spor je nastao jer ,,On“ razvija proizvode u Švajcarskoj, ali ih proizvodi u Aziji. Ključno pitanje bilo je: da li firma u tom slučaju sme da koristi švajcarski krst?
Dogovor je postignut uz posredovanje Saveznog instituta za intelektualnu svojinu. ,,On“ sme da koristi krst, ako stoji između reči „švajcarski“ i „inženjering“. Kompanija je odluku pozdravila i predstavila kao savremeno tumačenje švajcarskog načina stvaranja vrednosti.
Proizvođač Roberto Martulo, upozorava da bi sada svaka firma sa minimalnom vezom sa Švajcarskom mogla da koristi švajcarski krst.
Prema njegovim rečima, ova odluka obezvređuje oznaku „švajcarski proizvod“. Najavljuje i pravnu borbu kako bi se takva praksa oborila.
Sličan stav ima i Klaudio Minder iz brenda Džoја. ,,On“ pita šta sada razlikuje domaće proizvođače od kompanije ,,On“. Njegova firma proizvodi u Švajcarskoj, po domaćim pravilima i sa domaćim troškovima, dok se sada, kako upozorava, švajcarski krst svodi na marketinški simbol.
Kritike dolaze i iz industrije satova. Udruženje švajcarske industrije satova upozorava da je zaštita oznake „švajcarski proizvod“ strateški važna i da ovakve odluke šalju pogrešnu poruku.
Urs Furer, direktor Švajcarskog privrednog udruženja, kako navodi, zakon već dozvoljava firmama poput ,,On“ – a da koriste oznake poput „razvijeno u Švajcarskoj“, iako proizvodnja nije u zemlji. Sada se, po njegovom mišljenju, ide korak dalje.
Furer ističe da nije protiv kompanije ,,On“, ali upozorava da švajcarski krst mora ostati jasan znak porekla. U suprotnom, potrošači mogu biti dovedeni u zabludu i verovati da kupuju proizvod koji nije zaista švajcarski.
Po važećim pravilima, da bi proizvod bio označen kao švajcarski, najmanje 60% troškova mora nastati u Švajcarskoj, a ključni deo proizvodnje mora biti obavljen u zemlji.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Advokat Simon Holcer objašnjava da zakon ne zabranjuje korišćenje švajcarskog krsta, ako deo aktivnosti potiče iz Švajcarske, pod uslovom da se potrošači ne dovode u zabludu.
Zato je nova odluka delimično razumljiva. Krst sada mora stajati uz oznaku „švajcarski inženjering“, čime se jasno upućuje na razvoj, a ne na proizvodnju. Takođe, krst ne sme biti istaknutiji od samog natpisa.
Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko je ova granica jasna u praksi. Očekuje se da će sporovi tek uslediti, jer zakon ne precizira koliko značajan deo proizvodnje mora biti vezan za Švajcarsku da bi se krst koristio.
Piše: Stefan Stojanović
