Jedinstvena pojava beše Dragiša Binić u kopačkama, ništa manje to nije ni otkada je završio karijeru. Zlata vredan član najslavnije generacije fudbalera na ovim prostorima koja je Crvenoj zvezdi donela titulu prvaka Evrope 1991. ne libi se nikad da kaže ono što misli, koliko to nekom zasmetalo ili podiglo prašinu. Tako zbori i vezano za ono što je najaktuelnije za njegovu voljenu Zvezdu, Ligu šampiona, ali i o reprezentaciji, generalno o stanju u srpskom fudbalu… A o čemu bismo prvo nego o Zvezdinom gostovanju Mančester Sitiju na startu takmičenja u evro eliti.
– Englezi jesu kvalitetniji, ali smo pokazali da možemo da igramo sa njima – kaže Binić za „Vesti“. – Bilo je kikseva, golmanov kod drugog gola za Siti, pre svega. Imali smo dve šanse i pre vođstva, u ovakvim mečevima prilike moraju da se iskoriste. Pa šansa Hvanga na 2:1… Nismo se obrukali, mada može to još bolje.
Naglašava Dragiša da je kao sportista sam naučio da teži trijumfu.
– Ne razumem one koji treniraju i odlaze na utakmicu sa kalkulacijama. Ljudi komentarišu – veliki klubovi, veliki novac… Uzmimo primer Zvezde koja ima 50 miliona budžet. Igrala je protiv drugog našeg kluba kome je budžet dva miliona i nije dobila. Novac ne mora da bude merilo. Imaš 90 minuta, daš maksimum, to je osnov svega, pa ako je neko bolji, pružiš ruku i čestitaš. Igraš prventvo u kome si dominantan. Zar treba zbog Evrope i dve, tri utakmice da se branimo? Ne znamo mi to i ne treba to da se radi, već da se igra otvoreno, pa kom obojci, kom opanci. Fudbal je čudna igra, može i slabiji da slavi. Moraš da uđeš hrabro u utakmicu, sreća prati hrabre.
Opasni mečevi sa „malima“
Ne tako davno, san navijača Crvene zvezde je da se uopšte igra ponovo protiv timova iz evro elite, kao u najslavnijim danima.
– Bolje je u grupi dobiti neko jako, veliko ime, poput Sitija. Kad izgubiš od atraktivnog rivala, ne padne ti toliko teško. Pritom dobiješ publiku, naš narod voli da vidi na „Marakani“ evropskog prvaka. U takvim mečevima pokazuješ koliko vrediš, ne možeš protiv slabijih da vidiš gde si.
O Lajpcigu i Jang Bojsu…
– Sve te ekipe su tu negde po kvalitetu. Razlika je u budžetu, marketingu i u kojoj zemlji igraju. Meni su opasnije te utakmice sa manjim klubovima nego sa velikim. Zamislite da smo pobedili, ili igrali nerešeno sa Sitijem, a onda dođemo u problem sa Švajcarcima i izgubimo…
Zvezda je za kratko vreme ovog leta prošla put od euforije do razočaranja. Od sjajnog Prezident kupa, deklasiranja Fjorentine 5:0 do dva poraza u uvodnoj fazi prvenstva, od Voždovca i Čukaričkog.
– To je, u neku ruku, možda i dobro, da ne „poletimo“. Kako uđeš u utakmicu, tako ti se vrati. Da li kalkulišeš ili igraš na gol više, kako bih ja voleo da Zvezda uvek igra. Dese se padovi, mada mi u naše vreme nismo imali tu vrstu problema, ali sve je to u sportu moguće. Kako možeš da pobediš, tako možeš i da izgubiš. Imamo naše navijače, oni su 12. igrač. Isto će dati sve od sebe da bodre ekipu, kakav god bude rezultat.
Trener Barak Bahar je ne tako davno hvaljen na sva usta, a sad se ne štede kritike na njegov račun.
– Ružno je i kritikovati, a i hvaliti bez osnova. Potrebno je određeno vreme. Ljudi koji su dovodili igrače verovatno su imali svoj razlog i stav. Na njima je da li su pogodili, ili nisu. U utakmicama Lige šampiona Bahar treba da pokaže malo viši nivo. Sad je na njemu, videćemo koliko se uklopio.
„Večiti“ kao afrički derbi
Binić ne prestaje da ukazuje na ono što ga „žulja“.
– Zvezda ima odjednom mnogo novih stranaca. Novog trenera, koji takođe nije iz naše zemlje. Mentalitet je drugačiji, kratko vreme. Kako to sve uklopiti? Ne mogu da verujem da mi koji smo najtalentovaniji na svetu za kolektivne sportove, Brazil za sve, odjednom uvozimo toliko stranaca? Mislim, generalno, ne samo na Srbiju već i na Hrvatsku i ostale države Balkana. U vreme kad do 27. godine nisi mogao da odeš u inostranstvo, svaki klub je imao dva, tri mlada igrača. Ja to sada ne vidim u ovoj ligi. Strašna je greška dovođenje stranaca koji posle na terenu ne prave tu razliku. Ne može utakmica Zvezde i Partizana da izgleda kao afrički derbi. Dete jednog, ili drugog kluba sa 30 odsto manje kvaliteta nadoknadiće to nekim drugim stvarima, ljubavlju prema klubu.
Lider u Srbiji trenutno nije ni Partizan ni Zvezda, već TSC, učesnik grupne faze Lige Evrope.
– Tu pokazujemo gde je naš fudbal. Možda smo podigli klubove na malo viši nivo, može svako svakog da pobedi, ali kad izađemo u Evropu, u ogromnom smo problemu. Jedan sto stoji na četiri noge. Jugoslavija je ranije imala četiri kluba koja su vukla celo prvenstvo. I oni gube tokom godine, pa budu prvi. To kad si prvak sa 30 bodova više i nisi izgubio nijedan meč, znači da ti je liga katastrofa. Kad izađeš napolje, teško možeš da napraviš nešto. Sad si ostao na dva stuba. Takoreći, jedan nogar je na stolu. Kad se taj nogar savije, ruši ti se sve. Postavlja se jedno pitanje. TSC sa dva, tri miliona u budžetu godišnje igra protiv Partizana koji ima 20 miliona, ili Zvezde sa 50, pa se nađe gore. U nekoj smo grešci, ali je to još početak. Ima vremena za prvenstvo, ali Evropa neće da trpi.
Belodedić ostao na zemlji
Binić je od Zvezdinih novajlija u poslednje vreme dosta hvalio Marka Stamenića.
– Izvanredan vezista. Tu je sad i Hvang… Hrvati su pokazali celom svetu da jak vezni red pravi tim. Imaju ta tri, četiri ključna igrača, sve drugo se pridodaje pozadi, ili napred. Mi smo uvek imali „desetku“, „osmicu“, sad više ne pravimo takve igrače. Dovodimo neke polovične sa strane, za neki novac, a prodajemo ih za nikakav. Stamenić me podseća na Miodraga Belodedića. Tako se kreće na terenu, takve je građe. Treba da mu se pruži šansa, biće veliki igrač.
Nije slućajno Dragiša pomenuo legendarnog štopera, u redovnom je kontaktu s njim. Čuli su se i nedavno, posle utakmice između Rumunije i tzv. Kosova, gde su domaćini istakli transparent i uzvikivali „Kosovo je Srbija“.
– Kaže Belodedić – „To smo mi“. Zaista, sa Rumunijom kroz istoriju nikad nismo imali rat, ni problem. Na neki način oni su nam najbliži narod, a Mile je sjajan tip. Srbenda. Muku je imao ranije, zna se u kom sistemu je živeo, kako je došao kod nas. Porodičan je čovek. Bude kod majke, spremi joj sve što treba, a onda ode na posao. Redak primer igrača koji je ostao na zemlji, a osvojio je sa dva istočna kluba Ligu šampiona. To niko osim njega nije uradio. Ni Steaua, ni Zvezda nisu imali strance. Da li bi to uspelo Nemcima, Francuzima, Englezima, Špancima?
Dragiša je, ne tako davno, bio u fokusu javnosti zbog navoda o nameštanju pojedinih utakmica u Srbiji. Usledio je i sudski iskaz, međutim cela priča, koliko god da se digla pompa, nije dugo potrajala.
– Tu se vidi, ne zato što sam sad ja u pitanju, težina jednog intervjua, normalnog, gde nisam imenovao nikog. Pre i posle mene su razni izlazili u javnost i pričali detalje, pa niko nije reagovao. U mom slučaju jesu. Ja sam se pojavio i sve ponovio. Lepo sam ih pitao pre toga – da li je sudstvo u Novom Sadu, Beogradu, Kruševcu, Kragujevcu i Kraljevu isto? Kažu: „Da“. Onda, šta hoćete od mene? Da ja sad kažem „ubicu“ koga ste imali, pa ste ga uhapsili, pa ste ga pustili? Je l’ vam ja ličim na mašinu za novac? Kažu – „Kakvu mašinu za novac?“. Pa takvu, da vam kažem ko je, a vi ćete njega da procesuirate, on će da vam plati, a ja da se okrećem noću po ulici? Onda me više ništa nisu ni pitali. Mislim da su više reagovali čisto da rade nešto – zaključuje Binić.
Bez tapije na mesto u reprezentaciji
Naš sagovornik beše dosta rezigniran posle poraza reprezentacije Srbije od Mađarske u kvalifikacijama za EP. Nije ni pobeda protiv Litvanije popravila raspoloženje.
– Ne može onako da se igra za reprezentaciju. Zašto onakve partije nisu pružali kad su počinjali? Tad su se borili i molili da igraju za državni tim da bi se prodali u Englesku ili neku drugu zemlju. Vrati sad svojoj državi. Ono nas je čekalo. U Crnoj Gori i Bugarskoj – sreća i došlo ti je onda da si izgubio. Igraš onda protiv Litvanije koja je takva kakva je, daš ta tri gola, u redu, ali već u drugom poluvremenu nije to to. Možemo mnogo bolje. Jedna stvar me nervira – nema tapije na mesto u reprezentaciji. Igraš dobro – u timu si. Ne igraš dobro – nema te. Kapiten Tadić više ne trči, pa Sergej Milinković-Savić… Staviš dva centarfora i dva bočna koja se ne vraćaju i ti si bez šest igrača. Onda „zuji“ u odbrani, ali oni imaju direktan napad na sebe. Nemaju barijeru pre toga, ovi ostanu gore… Selektor Stojković će dati sve od sebe da to popravi, ali treba da je malo stroži prema njima.
Partizan u prednosti pred derbi
U sredu je večiti derbi na stadionu Partizana.
– Dolazi u nezgodnom trenutku za Zvezdu. Iza sebe ima meč sa Sitijem, već 4. oktobra je Jang Bojs. Tu je i ta aktuelna bodovna razlika u Superligi. Raspored se, međutim, znao pre mesec dana. Mislim da će se crveno-beli izvući. Ima tu talenta, još uz volju… Sve je u želji.
Crno-beli ispadoše brzo iz Evrope, a kod kuće vezaše dve pobede posle dva gola zaostatka i burnih završnica, protiv IMT-a i Radnika…
– Partizan je sad u plusu. Igrači i stručni štab su zbili redove. Pod utiskom su da su svi protiv njih, bore se, dok je Zvezda ušla u lagodnu situaciju. Marketinški je to bilo dignuto, pa smo pali u psihološki težu situaciju. Igrački Partizan nije u prednosti, ali u tom delu jeste.
Večitima ne treba pomoć sudija
U poslednjim superligaškim kolima vidljiv je, kako kaže Binić, „javašluk u sudijskoj organizaciji“.
– Nikada ne bi trebalo sudije da pomažu naša dva najbolja kluba. Uvek treba da sude bar pet, deset odsto protiv njih, da bi kad izađu napolje predstavljali nas kako treba. Hajde sad, pored svega, da ih i država pomaže, sudije… „Ubijamo“ decu, moral, igrače. Imamo sreće što smo zdrava nacija, pa se to rađa. Nije fabrika koju možeš da upropastiš, pa je prodaš. Ovde se svake godine nešto pojavljuje, koliko god smo mi mazohisti prema toj deci. Neviđen je nerad, infrastruktuno smo loši, trenerska struka loša, uslovi za rad, finansije… I opet se nešto dešava. Švajcarska bi, recimo, ovakve sportske rezultate u nebesa digla. Naša zastava se vijori samo kad je u pitanju neki sportista. Imamo Đokovića, Ivanu Vuletu, pa odbojka, košarka, vaterpolo… U svemu smo negde u vrhu, a ima nas samo pet miliona. To je fenomen, niko o tome ne priča, a dešava se pored svega ovog negativnog. Najnegativnije je u fudbalu, jer se tu vrti najviše novca.
Nekad je bilo teže u KEŠ
Mnogi su mišljenja da je vreme kad je Zvezda osvojila KEŠ to bilo lakše učiniti, nego sada, zbog znatno manjeg broja utakmica i ekipa u evro eliti. Binić, međutim, gleda to iz drugog ugla.
– Po meni, onda je bilo teže, jer ti je svaki meč ispadanje. Igraš kod kuće i na strani, pa si dobio ili nisi. Sad možeš da kalkulišeš. Dve dobiješ, jednu odigraš nerešeno i ideš dalje. Sve ti zavisi i od toga šta drugi urade. Sad je marketing je u prvom planu, pa je više susreta i novca u opticaju.
A sledeća sezona donosi i novi format Lige šampiona, sa 36 klubova u jednoj velikoj grupi.
– Bilo kakav komentar da dam – nekorektno je. Treba probati, pa videti. Videćemo kako će to da se odrazi na zemlje koje su sportske nacije ali su finansijski slabe.
Veštačka liga Saudijske Arabije
Odlascima igrača u Saudijsku Arabiju, Katar, kako kaže Dragiša, izgubio se pojam o novcu.
– Mnogi igrači će poleteti za parama i za interesom i tako možda upropastiti karijere. Gubiće dosta nacionalni timovi jer im veliki fudbaleri igraju u slabijim, veštačkim ligama.
Postoje mišljenja, ipak, da bi liga u Saudijskoj Arabiji mogla uz silne zvezde da dostigne zavidan kvalitet. Binić nije saglasan sa njima.
– Kao što je Evropa fudbalska, košarkaška, Japan je za karate, džudo… Sve ima svoje, biološki, šta možeš, a šta ne.
Robi žrtvovao sebe u Rudešu
Binić kaže da je u redovnom kontaktu sa mnogim saigračima iz šampionske Zvezdine generacije – Savićevićem, Pančevom, Stošićem… O tome koliko je bio blizak sa pokojnim Sinišom Mihajlovićem ne treba ni trošiti reči. U tu grupu spada i Robert Prosinečki koji se nedavno, posle lošeg starta u HNL, rastao sa debitantom u ligi Rudešom.
– On je to prihvatio zbog prijatelja koji je preuzeo klub – priča Dragiša. – Malo je tu Robi žrtvovao sebe. Hteo je da digne ekipu ali…
