U nedelju 20. novembra u Kataru počinje najgledaniji i najunosniji sportski turnir na planeti. Mesec dana će FIFA Svetsko fudbalsko prvenstvo 2022. zaokupiti pažnju publike i dominirati TV ekranima i svakodnevnim diskusijama širom sveta.
Odigraće se ukupno 64 utakmice, uključujući 48 u grupnoj fazi. I dok će svi biti važni, pojedini mečevi će dodati određeni začin turniru. Neki iz političkih razloga, drugi zbog čistog fudbalskog rivalstva. Radio Slobodna Evropa (RSE) je odabrao pet utakmica koje morate pogledati.
Katar protiv Ekvadora – 20. novembar
Ovo je uvodna utakmica verovatno najkontroverznijeg Svetskog prvenstva ikada, a posebna pažnja će biti usmerena na domaću naciju koja će po prvi put nastupiti na Mundijalu. Oni će žarko želeti da prikažu osam novih blistavih stadiona i svu najsavremeniju infrastrukturu koja povezuje dvorane u maloj zalivskoj državi.
Ali, i dalje se postavljaju pitanja o ceni u ljudima koja je plaćena za izgradnju svega toga.
Ranije ove godine, „Gardijan“ je izvestio da je 6.500 radnika migranata, uglavnom iz južne Azije, umrlo tokom jedanaest godina otkako je Katar nagrađen turnirom, a za mnoge smrtne slučajeve se tvrdi da su povezani s radom u lošim uslovima i na ekstremnoj vrućini.
Neki aktivisti veruju da je taj broj još i veći, a Međunarodna organizacija rada UN (ILO) je saopštila da je zemlja neadekvatno istražila i prijavila preminule radnike, i da obdukcije nisu dobro odrađene.
Međutim, Katar je uzvratio pozivajući se na primenu minimalne plate od 275 dolara mesečno i ukidanje programa sponzorstva nazvanog „Kafala“, za koji su mnogi tvrdili da je bio osnova prinudnog rada.
No, ima i drugih briga pred turnir.
Za homoseksualizam se u Kataru dobija kazna do tri godine zatvora, dok su ženska prava ograničena. Upitan je i način na koji je zemlji dodeljen turnir još 2010. godine, zbog brojnih navoda o kupovini glasova i podmićivanju.
Vredi napomenuti da je 15 od 22 člana Izvršnog komiteta FIFA, koji su pre 12 godina odabrali Katar za domaćina, od tada suočeno sa krivičnim prijavama ili su izbačeni iz vodećeg tela svetskog fudbala, uključujući i osramoćenog bivšeg predsednika FIFA Sepa Blatera.
A kada Katar počne utakmicu u nedelju, to će biti protiv tima Ekvadora za koji neki veruju da nije ni trebalo da se kvalifikuje za turnir. Tako bar smatraju fudbalski savezi Čilea i Perua koji su u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Južnoj Americi završili iza Ekvadora i propustili svoja mesta u Kataru.
Ovo pitanje, koje je aktuelno više od godinu dana, tiče se ekvadorskog igrača Bajrona Kastilja. Jer, postavlja se pitanje da li je on državljanin Ekvadora?
Čile i Peru tvrde da je on u stvari rođen u Kolumbiji 1995. godine, a ne u Ekvadoru 1998. kako stoji u njegovom službenom dokumentu, i da bi Ekvadoru trebalo oduzeti bodove za korišćenje igrača tokom kvalifikacija koji zapravo nije njen građanin.
Saga je okončana ranije ovog meseca kada je Sud za sportsku arbitražu (CAS) presudio da je on zaista rođen u Kolumbiji 1995. godine, ali pošto je nacionalnost igrača definisana nacionalnim zakonom i Ekvador priznaje Kastilka kao državljanina Ekvadora, mogao je da igra za njih, a Ekvador je mogao da dobije svoje mesto na najvećoj fudbalskoj smotri.
Međutim, time su dobili šamar zbog upotrebe dokumenta koji sadrži lažne podatke i počeće kvalifikacije za naredno Svetsko prvenstvo uz oduzimanje tri boda. Na kraju, Ekvador nije odabrao Kastilja za Mundijal, najverovatnije da bi u legalnom smislu igrao na sigurno.
Zato se sa sigurnošću može reći da će prva utakmica Svetskog prvenstva biti nadrealna na mnogo načina.
Španija protiv Nemačke – 27. novembar
Teškaški okršaj grupne faze između dva fudbalska giganta i njihovih ukupno pet pobeda na Svetskom prvenstvu. Ali, to je takođe utakmica između dve zemlje koje žele da ponovo daju najbolje što imaju za pobedu nakon nekoliko mršavih fudbalskih godina.
Osim eventualno aktuelnog svetskog prvaka Francuske, malo je zemalja koje su definisale i dominirale ovim vekom kao La Furia Roja (Crvena furija) i Die Mannschaft (Tim).
Prvi su pomeli skoro sve pred sobom između 2008. i 2012. godine, osvojivši dva uzastopna Evropska prvenstva i Svetsko prvenstvo 2010. svojim dodavanjem i tika-taka stilom orijentisanim na posedovanje lopte, dok je Nemačka prekinula špansku dominaciju svojom moćnom pobedom na Svetskom prvenstvu 2014.
Još uvek ima nekoliko igrača iz tih svetskih osvajačkih ekipa, ali ovi timovi sada traže novi identitet i nove načine da se ponovo proslave.
Srbija protiv Švajcarske – 2. decembar
Na prvi pogled ovo izgleda kao obična utakmica u kojoj učestvuju dve pristojne, ali nespektakularne evropske ekipe.
Međutim, ono što daje politički ton utakmici je činjenica da su dve najveće švajcarske zvezde – Granit Džaka (koji je kapiten švajcarske reprezentacije) i Džerdan Šaćiri poreklom kosovski Albanci.
Nema sumnje da će ova utakmica biti pikantna, možda čak i više s obzirom na to da je to poslednja utakmica u grupi, što obično znači da se igra na sve ili ništa kako bi se ušlo u doigravanje.
Tu je, naravno, i prethodni susret: ove dve reprezentacije su se srele na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine, u možda politički najopterećenijoj utakmici tog turnira.
Šaćiri je nosio kopačke sa izvezenom zastavom Kosova, a bilo je izveštaja o antialbanskom skandiranju srpskih navijača koji su nosili majice Ratka Mladića tokom utakmice.
Tada su Džaka i Šaćiri igrali ključne uloge, obojica su postigli golove u dramatičnoj pobjedi od 2-1. Na jednoj od fotografija su obojica slavila gestom dvoglavog orla – imitirajući rukama taj nacionalni simbol Albanaca, što Srbija smatra uvredljivim.
FIFA je obojicu kaznila sa po 10.000 švajcarskih franaka za ono što su naveli da je „nesportsko ponašanje“.
Treba gledati „revanš“ u Kataru koji će se odigrati u pozadini nedavnih napetosti na severu Kosova.
Gana protiv Urugvaja – 2. decembar
Nekoliko sati pre susreta Srbije i Švajcarske, igra se još jedna ljuta utakmica. Ali, ova je u potpunosti povezana sa fudbalom.
Da bismo razumeli kontekst, moramo se vratiti na Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi – prvo ikada organizovano na afričkom kontinentu. Većina je želela da afrički tim, bilo koji afrički tim, na turniru prođe dobro.
Nakon što je domaćin ispao već u grupnoj fazi, a ostale afričke nacije su suočene sa istom gorkom sudbinom, jedini tim sa kontinenta koji je ostao u doigravanju bila je Gana.
Savladali su SAD posle produžetaka u osmini finala, a onda se suočili sa Urugvajem u četvrtfinalu. Uprkos tome što su dali neke od sjajnih pojedinačnih igrača, često igrajući glavne uloge u evropskom klupskom fudbalu, nijedan afrički tim nije prošao dalje od četvrtfinala na Svetskom prvenstvu, a najbliže su bili Kamerun (1990) i Senegal (2002).
Ali sada, u Africi, konačno je bilo došlo vreme za promene. Pulsirajuća utakmica završila se rezultatom 1-1 posle 90 minuta. U završnim fazama polusatnog produžetka, „Crne zvezde“ – kako zovu tim iz Gane – mislile su da su nadomak pobede.
U haotičnom nizu, igrač iz Gane je glavom uputio loptu ka naizgled praznoj mreži Urugvaja, a jedan urugvajski spoljni igrač ju je spasao rukom. Igrač? Luis Suarez. Dobio je crveni karton, a „Crne zvezde“ penal – iz koga je njihov zvezdani napadač Asamoa Gjan pogodio prečku.
Suarez je, prilično nesportski, slavio penal kao da je osvojio Svetsko prvenstvo. A slavio je još više nakon što je Urugvaj na kraju dobio utakmicu na jedanaesterce, tvrdeći da je „spasao turnir“. Mnogi su ga prozvali „najomraženijim čovekom u Africi“.
Sada, 12 godina posle te kultne utakmice, dva tima se ponovo suočavaju. A ko se sprema da igra za Urugvaj? Da, Suarez, koji sada ima 35 godina.
I usput, nijedan afrički tim još uvek nije prošao dalje od četvrtfinala.
Iran protiv SAD – 29. novembar
Dve nacije koje se nisu suočile oči u oči otkako je revolucija 1979. godine zbacila prozapadnog šaha, suočiće se na prvom Mundijalu koji se organizuje u arapskom svetu. I to u vreme kada posustaju diplomatski napori da se oživi iranski nuklearni sporazum, Zapad uvodi sankcije zbog iranske vojne podrške Rusiji za rat u Ukrajini, a većina sveta je u šoku zbog gušenja protesta devojaka i žena od strane režima u Teheranu.
Neki kažu da se sport i politika ne mešaju, ali za ovu utakmicu je teško zamisliti kako ne bi. I ovde postoji presedan, ali moramo da se vratimo na Svetsko prvenstvo 1998. kada su se suočili u onome što je tada nazvano „majkom svih utakmica“.
Tada je sve bilo pažljivo koreografisano, navodno je iranskim igračima sam ajatolah zabranio da dođu do američkog tima radi tradicionalnog rukovanja pre utakmice, pa su umesto njih prišli Amerikanci, dok su im Iranci predali bele ruže.
Svih 22 igrača su potom pozirali za zajedničku fotografiju. Utakmica je prošla bez incidenata i završila je pobedom Irana od 2-1, njihovom prvom pobedom na Mundijalu. Mesec dana kasnije odigrali su prijateljsku utakmicu u Americi, a neki su tvrdili da su fudbaleri za 90 minuta postigli više nego diplomate decenijama.
Ovog puta će napetost i dalje biti prisutna, ali fokus će biti na tome kako će iranski tim odgovoriti na sva previranja. Neki, uključujući aktiviste za ljudska prava, tražili su da se oni potpuno izbace sa turnira zbog toga što se dešava u zemlji, a isto je tražio i ukrajinski fudbalski savez zbog podrške Teherana Kremlju.
Malo je verovatno da će se to dogoditi. Ali, pazite na znake i među igračima i među gledaocima.
Neki su pozvali da se na stadionima peva ime Mahse Amini, 22-godišnjakinje koja je umrla u septembru dok je bila u policijskom pritvoru zbog toga kako je nosila maramu. U znak prkosa, samo nekoliko iranskih igrača pevalo je himnu u svojoj poslednjoj prijateljskoj utakmici pre Svjetskog prvenstva protiv Nikaragve prošle nedelje.
Ovo je igra u kojoj će biti teško izbeći političku simboliku svih vrsta.
