U nedelju uveče je posebno bilo lepo biti Srbin. Možda je za nijansu bilo lepše biti Srbin – na Stadionu svetlosti. Tu privilegiju nije imao veliki broj ljudi, ali dovoljan da pruži podršku izabranicima Dragana Stojkovića Piksija protiv Portugalaca. Dovoljnu da posvedoči novom, istorijskom uspehu, još jednom plasmanu na Svetsko prvenstvo.
– Mnogo je Srba bilo… Ne samo u bloku u kome je bilo predviđeno da smeste naše navijače, već po celom stadionu. Bilo je neverovatno! Bio sam iznenađen – priča Predrag Jokanović.
Portugalci priznali poraz
Kako je bilo biti Srbin na stadionu u Lisabonu?
– Fenomenalno! To je nezaboravno. Leglo kao „kec na deset“. Znate šta mi se sviđa? Portugalci su priznali da smo bili bolji. Oni uvek nađu razlog za poraz, okrive sudije, ovoga puta su bez pogovora rekli da je Srbija bila bolja. Pošteno. I novinari i igrači i selektor… Svi su saglasni da smo zasluženo slavili. Kraj priče.
U najavi susreta u Lisabonu rekosmo da se čuda dešavaju. I bi čudo?!
– Znate kako? Iznenadili su me kako su hrabro igrali! Nismo se povukli, nego smo išli napred. Mada, kada primiš gol na startu, pomisliš, dođavola sve. Sve pada u vodu, svaki plan. Međutim, kako se utakmica odvijala, posebno od trenutka kada smo izjednačili, mislim da su svi počeli da veruju da je sve moguće.
Superiorni u prvom poluvremenu
Rekli ste u najavi susreta da je ključ u posedu lopte, da Portugalci vole da imaju „loptu u nogama“?
– Mi smo imali preko 60 odsto posed lopte, to protiv Portugala niko ne uspe. Rekao sam da je to pola posla, ali da treba naći način kako da im se uzme lopta. Piksi je našao. Svaka mu čast! Ono što sam pričao… Stavio je još jednog igrača u vezni red. Ne znam da li ste primetili, kada je u drugom poluvremenu zamenio jednog vezistu sa Mitrovićem, nismo bili toliko superiorni, kao u prvih 45 minuta. U prvom poluvremenu smo bili sto posto bolji. „Razbili“ smo ih!
Jeste bili na slavlju u hotelu sa „orlovima“?
– Ne, ne… Mi smo se, neko društvo, dogovorili da idemo posle utakmice, da se družimo. Ne volim to u hotelu, to su igrači, stručni štab, rukovodstvo. To je njihovo. Bio sam tamo pre utakmice, da im poželim sreću, to je mnogo bitnije. Otišao sam i posle susreta do autobusa, da čestitam na uspehu. Mi smo slavili „na našoj strani“ – zaključio je Jokanović.
Iskusni stručnjak još jednom se našao u ulozi komentatora pred susret Portugalaca i Srba. I sada je, kao i onomad, kada su „orlovi“ igrali 1:1 sa domaćinom, bio taličan za srpske reprezentativce.
Poziv za Mitrovića
Snimak na kome Mitrović izlazi pred srpske navijače, možda i pola sata po završetku susreta, obišao je svet. Vi ste bili svedok tog trenutka.
– Naši navijači nisu mogli sa stadiona, dok se gužva ne raziđe. Obezbeđenje im nije dozvoljavalo. Ja sam bio na drugoj strani, u loži, ali pošto ne volim da se guram, čekao sam da svi odu. U tom čekanju, bio sam svedok Piksijevog izlaska pred navijače, koji su tražili Mitrovića. Stojković im je pokazao da sačekaju, da će ga zvati. Kada je izašao Mitar, nastao je delirijum. A on, onako u gaćicama i majici… Šou!
Dragan kao Murinjo
Selektor Stojković nije dozvolio da ga preplavi euforija zbog plasmana na Svetsko prvenstvo.
– Piksi ne voli da pokazuje emocije. On je, onako, kao Murinjo. Svako ima svoj način kako se raduje. Kad smo dali drugi gol, svi slave, a ja u strahu! Kažem, ljudi, nije gotovo, ima još četiri minuta. Nisam to mogao da gledam, izašao sam ispred i čekam. Pomislim, ako čujem huk, nije dobro. Umesto toga, čujem sudijski zvižduk. Kraj! Teraj! Pao mi je kamen sa srca.
