Nikola Ivanović je napustio Budućnost Voli i potpisao dvogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom, što je izazvalo burne komentare i reakcije u Crnoj Gori.
Ivanović je prelaskom među crveno-bele naljutio mnoge pristalice iz Podgorice koji su počeli da ga masovno vređaju.
Nikola Ivanović se otvorenim pismom obratio javnosti, a posebno košarkaškoj publici.
– Dragi prijatelji, cela košarkaška javnosti, želeo bih da u kontekstu odluke vezane za moju sportsku karijeru, uputim jedno duže saopštenje: „Celi život, kao i puno dece, sanjam jedno. Da budem profesionalni košarkaš. Svaki iskazani trud, proliveni znoj je bio utkan u mozaik tog istog cilja, da Božiji dar talenta koji mi je dat, opravdam, i dokažem da sam vredan toga. Potvrda je stizala u vidu uspeha, koji su dolazili vremenom. Bila je to i potvrda vrednosti koje su puno veće od materijalnih dobara i koje predstavljaju tek neke od neprocenjivih stvari: poštovanje, duhovna i emocionalna podrška kad ne ide dobro, osećaj obostrane pripadnosti i još puno toga. Punog srca mogu reći da sam je imao od vas, mog naroda i od divnih ljudi kojima sam okružen. Ali, eto u ovom momentu se pokazalo, nažalost, da to nije bio slučaj sa svima i da sve što sam dao klubu mog grada nekom nije bilo dovoljno. Nikome ne zameram za to. Pa ni za mural, ni za uvrede, ni za gorke i teške reči zla i ravnodušnosti koje su izlazile nakon toliko godina ostavljenih za uspeh i promociju našeg grada i države. Sve razumem i želim samo jedno: da mi budete zdravo i da vam bude svako dobro.
– Vi koji ste pokazali da ipak niste bili moja šira porodica kakvom sam vas doživljavao: želim vam da za sve odluke dobijete podršku i istinsko poštovanje koje ja nisam dobio od vas. Da ne osetite to na sebi, kako je kada ne znate ni deo okolnosti, a sudite o nečijem životu kao da ste prošli tim putem. Iskreno vam želim da to ne doživite i da vam pravda uvjek bude saputnik u životu! Potičući iz porodice starosedelaca sa Cetinja, a kao rođenom podgoričkom detetu, nije mi trebao nikada dodatan motiv da igram za klub svog grada i za reprezentaciju. Ponosan sam sam što je to prepoznato i što je ostavilo utisak na narod u mojoj Crnoj Gori, od kojeg sam dobijao najlepše osmehe, iskrenu podršku u uspehu i saosećanje u teškim momentima. To mi je hranilo dušu i dalo snage da izdržim i ono što se ne može videti na malim ekranima. A bilo ga je, i to puno. Prvi odlazak iz kluba mog grada mi je doneo nekoliko ozbiljnih trauma, koje sam nosio u duši i delio samo sa mojim najblizima. Sve to sam svesno potisnuo kad sam se vratio, da me ne bi remetilo da dam u svakom momentu sve što imam za ostvarenje zajedničkog cilja. Koji je došao ubrzo. To su najsrećniji dani mog života. I nakon toga se nastavilo u istom pravcu, dajući svaki atom snage za klub i grad kom svoju pripadnost nisam dokazivao nikako drugačije, vec ljubavlju i zalaganjem. To je bilo više od maksimuma.
— Misko4Raznatovic (@MiskoRaznatovic) June 20, 2021
– Svestan sam sada da su postavljena nerealna očekivanja od nekih ljudi očigledno nekad prevazilazila moje realne moći. I često su bila utemeljena na mislima da sam uvek i u svakom minutu na terenu i van njega, u procesu dokazivanja koji još uvek traje, kao da upravo taj dan počinjem karijeru. I kada nisu bila na taj nacin ispunjena “očekivanja”, neretko sam slušao: ‘nije to to’, ‘nema nista od njega’… To mi je nametalo dodatnu odgovornost i teret emocionalni, ali i u tom domenu dao sam više od svojih mogućnosti, pa mogu reći da sam apsolutno miran. Po isteku poslednjeg ugovora, imao sam samo jednu zvaničnu ponudu za nastavak karijere. Evroligašku, od strane KK CZV. Ozbiljnu i konkretnu. I kako kažu moje starije košarkaške kolege i stručnjaci ta ponuda je izuzetna potvrda mojih vrednosti i sjajna šansa za dalji razvoj u ligi koju želim da igram od kad sam bio dete i to sa trenerom s kojim sam već sarađivao, i u kog imam poverenja i vere da će mi pomoći da tu šansu mogu i opravdati.
– Što se tiče odlaska u Zvezdu, moram da kažem da za mene put u Beograd nije inostranstvo, već nešto što takođe osećam svojim. Moj duhovni dom, Hram Hristovog Vaskrsenja zameniću Hramom Svetog Save, te je to garancija da ću se osećati prijatno, kao i kada sam prvi put tamo boravio. Neće mi ništa biti nepoznato, niti strano. Draga braćo, svi domaći i strani igrači, divni ljudi koji ste pazili na mene i toliko posvetili pažnje i ljubavi i jednako pratili i podržali i moje uspehe i moje povrede, beskrajno sam zahvalan na svakom trenu provedenom s vama. Svi ljudi koji ste moj privatni i košarkaški život napravili lakšim, pomogli mi i cenili, biće mi najteže što vas neću gledati svakodnevnno kao do sada. Moji sugrađani dragi i narode Crne Gore, za našu reprezentaciju ću se boriti svim srcem kao i uvek, a u koji god klub da odem, Podgorica je moj dom, tu je moja uža biološka porodica i šira koju vi predstavljate. I u ime vaše predstavljaću naš grad i državu gdje god me košarka i život odvedu. Beskrajno vam hvala na svoj podršci i ljubavi! Vaš Nikola.
