Slavni fudbaler Dijego Armando Maradona, koji je preminuo u Argentini od posledica srčanog udara, je našem listu dao ekskluzivan intervju u julu 2002. godine.
U znak sećanja na legendarnog El Pibea ponovo objavljujemo taj razgovor.
Nije tu bilo fudbala. Bila je to atletika!
Ako je fudbal umetnost, kao što ga je on igrao i po tome svetu ostao u nezaboravu, onda treba verovati Dijegu Armandu Maradoni kada ovako ocenjuje minulo Svetsko prvenstvo u fudbalu. Slavni argentinski reprezentativac, svojevremeno „čupavo fudbalsko čudo“, najbolji igrač sveta svih vremena, iz Japana je doputovao u Frankfurt, gde je boravio tri dana i za svoju dušu igrao golf. Odseo je u omalenom i neluksuznom hotelu Ramada, uz samu Kajzerštrase, ulicu u kvartu grada kraj železničke stanice, čuvenu po načičkanim crvenim fenjerima.
– Takav je Dijego, voli klasičan, narodni ambijent, daleko od reflektora i gomile obožavalaca koji ga saleću – kaže Anđelo, njegov domaćin u gradu na Majni i poznati ovdašnji gastronom.
Maradona mnogo ne komentariše proteklo svetsko prvenstvo. Ne može da prežali ispadanje Argentine u prvom kolu, a i njegov dolazak na završnicu protekao je u natezanju hoće-neće dobiti vizu. Pitamo ga – ko je po njegovom ukusu igrao najbolji fudbal i ko je po njemu fudbaler prvenstva?
– Brazil, Ronaldo – kratak je danas 41-godišnji Maradona, a na pitanje šta je fudbal, čovek koji je Englezima rukom ugurao gol i sa Svetskog prvenstva 1986. godine vratio ih kući; koji puškom rasteruje novinare kada mu dosade, a smirenošću monaha u hladovini kubanskih palmi sa Fidelom Kastrom povlači dim skupe „havane“, reći će:
– Simfonija, muzika. Sve je zadato. I veličina gola i lopte, vreme trajanja i aut linije… A kako ćete tih 90 minuta „svirati“ zavisi samo od vas. Ili ćete biti običan ulični svirač gitare ili Pako de Lusija. Prvih je bezbroj, ovaj drugi samo jedan jedini. Njega pamte, oponašaju… Drugi vas razgale na tren, samo do novog svirača i zaborava.
Njegov menadžer i biograf Đulijano Kopola kaže da je Maradona do pre dve godine smatrao da je Rivaldo najbolji igrač sveta. Sada, valjda, nije više po njegovom ukusu.
Dijego sada ima novu „ljubav“. Strastveni je ljubitelj golfa. Sva tri dana boravka u Frankfurtu iskoristio je da na terenima ovdašnjeg golf kluba strpljivo i koncentrisano udara tu malu lopticu.
– Mojim kilogramima odgovara ova šetnja i udaranje tog „malog fudbala“. Mislim da sam dobar – kaže Maradona.
– Ne dobar, on je senzacionalan, čudo – kaže nam 28-godišnji Feliks Levenhard, momak koji je u svetu golfa i sam visoko rangiran, a sada Maradonu upućuje u tajne ovog sporta. – Neverovatno je kako ima osećaj za prostor, snagu i preciznost udarca. Nemojte se iznenaditi ako i u ovom sportu uskoro bude nešto značilo ime Maradona.
– Kada se na travnatom golf terenu nakratko iznervira, dežmekasti i vitalni Dijego zamahne kratkom nogom, poput čarobnjaka podigne u vazduh golf lopticu i na radost prisutnih pokaže zašto je velemajstor one velike, kožne lopte.
– Najbolji fudbaler sveta dugo spava, obilato doručkuje tek daleko iza podne, a potom golf, večera, izlasci. A izlasci su mu nezaboravni. Pre nepune dve godine našao se pred poznatom frankfurtskom diskotekom u koju se ne ulazi bez debele veze i najave. Ostao je pred vratima, sve dok ga nisu prepoznali Srbi, uveli u ovu, a proveli kroz još nekoliko diskoteka. Zabava je bila nezaboravna, a „Vesti“ su imale zadovoljstvo da o tome ekskluzivno izveste. Seća se Dijego toga, ali dobro se seća i Beograda i Crvene zvezde.
– Bio je to dobar golman, ali „pardone amigo“, ja sam bio u velikoj formi – kaže Maradona dok nam pred hotelom, među parkiranim automobilima, demonstrira kako je u nezaboravnom meču između Barselone i Crvene zvezde (4:2) „zalomio“ loptu i lobovao skamenjenog Diku Stojanovića. Krcatoj „Marakani“ se sledilo srce, zanemela je, a potom je punih pet minuta na nogama aplaudirala Maradoni.
– Da, bio je to fenomenalni gol, jedan od najlepših koje sam postigao.
Uz podsećanje na tu bravuru koja je završila u Zvezdinoj mreži i svim valjanim fudbalskim udžbenicima sveta, opraštamo se od fudbalskog genija. Pozdravlja se čvrstim stiskom ruke i pogledom pravo u oči. Već sutra iz Frankfurta leti u Havanu, na Kubu. Kastro mu je prijatelj. Če Gevaru voli. Slavni revolucionar, buntovnik, je odavno mrtav. Živi samo legenda. Kao i ona zvana Dijega Armando Maradona.
Božanstvo
Možda Argentinci vole Maradonu, ali ga Italijani obožavaju. Naročito oni sa juga ove zemlje. Stalno je okružen njima. Kako i ne bi: Napoliju je doneo jedine dve titule prvaka „kalča“, a kakvo je božanstvo bio priča nam Anđelo:
– Napolitanci se krste samo pred Madonom, Majkom božjom i Maradonom.
„Vesti“ izdaju knjigu o Maradoni
„Vesti“ su na putu da uskoro izdaju knjigu o Maradoni, čiji je autor njegov menadžer Đulijano Kopola i koja je već doživela svoja brojna izdanja na španskom, engleskom, nemačkom…, a obuhvata sve o fudbalskom geniju, od rođenja, do slavnih igara i privatnom životu koji već dve decenije zaokuplja svetsku pažnju. O tome su u vreme boravka Maradone u Frankfurtu razgovarali Aleksandar Vidaković, direktor NIDDA Verlag, izdavača našeg lista i autor, koji je pokazao volju ne samo da knjiga o slavnom fudbaleru izađe na srpskom jeziku, već i da na njenu promociju u Beograd stigne i lično sam Maradona.
Dobrotvor
Maradona nije Pele, Bekenbauer, Krojf. Fudbalsku dušu nije predao biznisu. Pristojno je plaćen za svoja gostovanja, intervjue, druženja, ali je i isto toliko veliki dobrotvor. Gotovo sve što zaradi, deli siromašnim, ponajviše mališanima. Dok se odmarao njegovi prijatelji su se razleteli frankfurtskim buticima da pokupuju poklone koje će sa sobom poneti u Havanu. On lično ne ide u kupovine jer se zbog radoznalih ljubitelja fudbala nikada ne bi završile.
