Proslavljeni jugoslovenski fudbaler Predrag Mijatović ispričao je kako je bio navijač Hajduka i da je već „jednom nogom“ bio igrač tog kluba.
U intervjuu za „Slobodnu Dalmaciju“ je otkrio detalje, kao i zbog čega nije završio u Splitu, već u Beogradu.
– Bio sam navijač Hajduka, to je živa istina. I nikad to nisam krio. Kao klinac, na igralištu ko voli fudbal zna da se uvek poistovećuješ s idolom, daš gol, pa trčiš, vičeš. E, ja kad bih postigao pogodak, ja sam bio Šurjak! Dvojicu sam obožavao, Ivicu Šurjaka i Marija Kempesa. Imali su nešto posebno, daš gol, slaviš, vijori kosa iza tebe… – počeo je priču Mijatović.
A kako je bilo s prelaskom u Hajduk?
– Pa bio sam već jednom nogom tu. U Hajduku. Bilo je sve gotovo, finansijski je sve bilo ispoštovano, oni su dali kaparu koju smo mi, moja familija, kasnije, kad smo se predomislili, pošteno vratili.
Nije hteo da otkriva cifru.
– Nećemo, naravno. Ali, sve je vraćeno, do poslednje marke, tada su bile aktualne nemačke marke… Sve je vraćeno, Jerkoviću lično. Mi smo se i kasnije sreli i pričali iznova o svemu, pa koliko god je Jerković bio strašno ljut na mene i mog oca Miodraga što smo promenili odluku, sav je novac pošteno vraćen i odao nam je priznanje zbog toga. Normalno je da smo tako postupili, mada ništa nije bilo potpisano.
– Jurica je imao sjajnu ideju, bili su blizu i Davoru Šukeru. Prvo su hteli Savićevića iz Budućnosti, pa kad su videli da ne mogu, krenuli su po mene – ističe Mijatović.
Predomislio se posle informacije koju je dobio iz Partizana.
– Znate kako, Partizan je uvek imao ljude iz redova vojske, dali su nam tu važnu informaciju. Kao sad se sećam, poručili su kako će ‘uskoro biti promena u strukturi zemlje, države’. Baš tako. I da znamo šta nam je činiti.
Tako, kada je zaigrao za Partizan protiv Hajduka, navijači na „Poljudu“ su zapalili jugoslovensku zastavu.
– U tom trenutku smo bili šokirani, ali dešavalo se štošta po stadionima u to doba, navijači Hajduka su poznati kao strastveni i fanatični, mi smo pobeđivali, oni iznervirani utakmicom ušli u teren… Sve mi je to jasno. Ja se nikad nisam bavio politikom i svuda želim stvarati prijatelje. Gde god sam se pojavio naišao sam na poštovanje svih ljudi, ne samo suaigrača. I to mi mnogo znači. Pa, 1994. sam došao u Valenciju u hotel gde je Hrvatska igrala jednu od svojih prvih utakmica, da pozdravim prijatelje. U Beogradu je to tada odjeknulo maltene kao da sam izdajnik – prisetio se Mijatović.
