"Ne kajem se zbog skidanja majice, već jedino što sam zaboravio da sam prethodno skinuo potkošulju u kolima, jer je bila mokra zbog vrućine. Osetio bih se kukavicom, bez stava i morala, da se nisam solidarisao, ne zbog poziva sa tribina da se pridružim buntu protiv onih koje kritikujem više od deceniju, već poteza mog prijatelja Miroslava Mute Nikolića.
Ovo nema veze sa Zvezdom ili Partizanom, Vujoševićem ili Blagojom Ivićem iz Crnokose koji su se našli na meti ljudi koji su upropastili i upropaštavaju srpsku ligu i košarku. Na ovakav potez me potakao Muta koji je dočekan uvredama u "Pioniru“, koji je u lošim odnosima sa Vujoševićem – nedavno ga je i prozivao po novinama, mislim da i ne komuniciraju – ali je pokazao po cenu plaćanja kazne esnafsku solidarnost, stav, bunt, građansku neposlušnost protiv kabadahija i njihovih pijuna, poslušnika koji izmišljaju pravila kojih nema nigde u svetu, dok nam se liga i košarka skoro gase. Muta me je oduševio pogotovo posle nedavnog saslušavanja u Kragujevcu, ali i finansijske situacije u kojoj su i on i klub. Ovakav bunt i reakcija se desila – a da ja pamtim – samo još jednom, kada su navijači Partizana na večitom derbiju napustili dvoranu u znak protesta zbog prekomerne upotrebe sile prema navijačima Zvezde pre desetak godina.
NikolićNisam znao da me kamera snima u tom trenutku, niti je meni potreban publicitet takve vrste, jer sam dovoljno pred kamerama. Moj stav je poznat, jer se ne krijem iza inicijala ili tekstova bez potpisa. Ko nije bio u "Pioniru“, ne može da razume kako je sve izgledalo. Mnogi nisu, a sada morališu, a znaju šta se sve dešava u našoj košarci i SPORTu, ali ne smaju da zucnu. Isti ti nisu smeli da prenesu pismo javnosti direktora SOS kanala Dragiše Kovačevića od petka ili prebijanje mog kolege sa SOS-a u subotu na stadionu Partizana. Isti ti nisu smeli ni do dan-danas da napišu šta je sve bilo u Kragujevcu prošle godine ili Železniku pretprošle, šta je bilo sa Jurasom u Vršcu, na arbitraži Saveza potom, ko je i kako još ulazio u sudijske svlačionice, šta je radio po hodnicima, kako je i gde izabran ovaj komesar ili smenjen prethodni, ko je i kako ušao u ABA ligu….
Kažem ono što mislim. Osećam, impulsivan sam, a to u Srbiji košta. Ne robujem lažnim normama i kodeksima, nemam čega da se stidim, jer nisam nikoga udario, gađao, vređao, bacao stolicu, jurio po hodnicima i tunelima…. Što bi rekao Bora Todorović u "Maratoncima“: „Nije sramota skinuti se, već ukrasti…“. A ja dodajem da nije sramota skinuti se do pojasa, već uništavati srpsku košarku. U „Pioniru“ je pre četiri godine visio crno-beli transparent sa uvredom na moj račun, zbog stava koji se nije sviđao većini. Svašta je stizalo i posle poslednje prvoaprilske šale za Kinzija. Vujošević se uključivao u emisiju sa žestokim replikama pre 12 godina, mnogi u narednim takođe. S drugima nije bilo prijatno kada su dolazili sa telohraniteljima, bilo u redakciju, bilo u emisiju u studio. Svega je bilo i biće, svih mogućih pritisaka, ukidanja sponzorstava, pretnji, pa i tužbe zbog pevanja igrača u svlačionici, konkretno jedne pesme Nikoli Pekoviću. Ponoviću, nebitan sam ja, već košarkaški marginalci i njihovi nalogodavaci koji uništavaju naš trofejni SPORT zbog svojih ličnih interesa već 10 godina, zbog kojih je i nastao bunt. O tome niko ne sme i neće, najlakše je zameniti teze i hrabro moralisati o reakciji.
Ponosan sam, jer smo prvi pustili dešavanja iz Vršca, bilo ispred sudijske svlačionice i sa konferencije za medije, bilo sa tribina sa navijačima Zvezde prethodno, posle čega smo ispratili i podržali akciju arbitara. Jedini imamo snimak kako se Drobnjak odražava iz auta, pre primanja lopte i čuvene trojke, a hvala Bogu postoji još mojih snimaka razgolićenih do pola, sa velikih slavlja naše reprezentacije iz svlačionica, autobusa, sa bazena… Jedino što sam tada bio mnogo, mnogo mršaviji i mlađi. Zato mi je moj prijatelj Novica Veličković odmah poslao karticu i specijalan program kod njega u teretani".
