Svetsko prvenstvo u košarci održava se u Kini od 31. avgusta do 15. septembra ove godine. Najveće planetarno nadmetanje, na kojem će biti odigrane ukupno 92 utakmice, otvoriće reprezentacija Srbije mečom sa Angolom, koji počinje u 9.30 sati po srednjoevropskom vremenu poslednjeg dana avgusta.
Naša nacionalna selekcija takmičiće se u Grupi D, u gradu Fošanu, gde će joj rivali biti još i Filipini i Italija.
U drugoj fazi, po dve ekipe iz svih osam grupa formiraće nove grupe, a „orlovi“ će ukrštati sa Španijom, Portorikom, Iranom ili Tunisom. Podsetimo, naši košarkaši su aktuelni vicešampioni sveta, Evrope i Olimpijskih igara.
Da li postoji mogućnost da nas opet po ko zna koji put obraduju zlatom, pitali smo naše čitaoce iz Australije, Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske.
Stefan Popović – Melburn, Australija
– Verujem da Srbija uvek ima šansi da osvoji zato, kao što smo ga osvajali i ranije. Mislim da je svaka naša košarkaška generacija zlatna, pogotovo ova danas, a naročito od kako je Nikola Jokić potvrdio da će u reprezentaciji u Kini. Ubeđen sam, poznajući našu ekipu, da mogu i da znaju i da igraju kako žele.
Spremam se da uskoro pođem na odmor u Srbiju, ali iskreno, neće mi trebati mnogo da razmišljam, pa postoji mogućnost da iz Beograda odputujem u Kinu i bodrim naše košarkaše, slično kao što znam da vatreno bodrim Novaka Đokovića kada je kod nas u Melburnu.
Gde god naši budu igrali, Šangaj, Peking, verovatno ću biti tamo i ja, a sigurno i veliki broj našij ljudi iz Australije jer Kina nije mnogo daleko. Ukoliko idu u finale, sigurno je da ću biti sa košarkašima.
Živorad Stanišić – Rajnah, Švajcarska
– Uz toliko prvoklasnih igrača, selektor mora sprovesti svoju viziju u delo. Klasa ne izostaje, ali su karakteri razliciti. Moram priznati, nije lak zadatak. Svaki igrač zaslužuje mesto, ali ipak neko mora ostati i na klupi. Sve dok selektor zna šta od koga želi i svaki igrač zna šta Đorđević traži, neće biti problema. Uzimamo zlato!
Milomir Monja Petrović – Reklinghauzen, Nemačka
– Ako selektor Sale Đorđević uspe da sklopi sve kockice kako treba, možemo se nadati zlatu… Naravno, najviše se očekuje od igrača iz NBA lige jer oni veoma dobro poznaju Amere ali i ovi igrači koji igraju u Evropi moraju da daju svoj maksimum da bismo svi zajedno kao tim došli do cilja, tj. do zlata…
Marko Jestratijević – Salcburg, Austrija
– Pa mislim da se zavisi pre svega u kojem će sastavu da dođu Amerikanci i koliko ce ozbiljno sve da shvate, ali koliko god da potcene, ne samo nas, nego bilo koga, ići će na zlato odnosno da opravdaju ulogu favorita. Što se tiče nas, sigurno da svi priželjkujemo to veliko finale i Amere, međutim, ne treba mi baš da računamo da ćemo sigurno doći do borbe za zlato. Ima tu super reprezentacija, poput recimo Španije, Australije i tako dalje. Neophodno je da svakoj utakmici priđemo najbolje što možemo, verujem u potpunom sastavu i sigurno da možemo da ispunimo cilj. Ako dođemo do same završnice, e onda ćemo se, što kaže naš narod, pobiti pa neka bude najbolji onaj koji pokaže najviše.
Goce Radeski – Hanover, Nemačka
– Srbija trenutno ima dobru ekipu, a Đorđević je trener koji zna da motiviše i da u kolektivu stvori štimung. Naša ekipa odavno nije bila ovako jaka, a ako još dođe i Jokić, put do polufinala je siguran. U finalu ćemo verovatno „nagaziti“ na Amerikance, a tu će po mojoj proceni, osim kvaliteta morati da imamo i sreće. Sve ovo važi pod uslovom da se ne dese povrede ili neki drugi neplanirani događaji. Pod normalnim uslovima u Kini možemo da osvojimo zlato. Ali umesto da prizivamo „zle duhove“, racionalnije je da u trijumf verujemo. Ako verujemo, on će se i dogoditi.
Marko Milošević – La Kurnov, Francuska
– Naravno da mogu. Veliki broj reprezentativaca se klesao u NBA ligi, a i u jakim evropskim timovima. Jokića stavljam iznad svih. Neverovatno je da tako mlad, takoreći još dečko, a igra na tako visokom nivou. Pa, Marjanović. Odličan je. Bogdanović, Micić… Teodosijević će, siguran sam, opet biti moćni lider naše ekipe. U toj trci Amerikanci su nam glavni konkurenti. Tačno je sa su drukčijeg mentaliteta od našeg, fizička konstitucija im je fantastična i nije za poređenje, ali je naša igračka inteligencija iznad svih i to se potvrđivalo decenijama. Upravo zbog te naše glave, a koja je, ipak, dar od Boga, nadam se da ćemo biti na vrhu. Sećam se ja i bivših, pamtim poslednje Svetsko prvenstvo kad smo u finalu izgubili od SAD, tad im je lopta imali oči, ništa nisu pomašili, pa je teško poverovati da će se nešto tako ponoviti. Današnji trener Srbije je Saša Đorđević, dobar je, a ukoliko osvoji zlato u Kini poravnaće se sa našim bivšim trenerima, zaista, svetskim velikanima. Kao važno izdvojio bih da kod naših košarkaša nema nesloge, reprezentativci su uvek bili jedan tim, jedno srce i jedna duša. Zato i sad verujem u njih.
Marko Maglov – Frankfurt, Nemačka
– S obzirom na ekipu koja je odabrana, mislim pre svega na naše NBA igrače, Jokića, Bogdanovića i ostale, velike su nam šanse. Sa druge strane, ne verujem da će Amerikanci doći u najjačem sastavu. Takođe, verujem da će sve zavisiti od njihovog raspoloženja i nadam se da neće doći do svađe u ekipi, kao što ume da se desi u nekim drugim timskim sportovima. Kvalitet naših košarkaša je nesporan i ako budu igrali srčano, za svoju zemlju i onako kako stvarno umeju, ne verujem da bi nam ni američki tim bio prepreka, nebitno u kom sastavu, pa makar bio i njihov drim tim.
Sreća kao saveznik
Branko Čavić – Diseldorf, Nemačka
– Tri puta smo bili prvaci sveta kao velika Jugoslavija i još dva puta kao mala Jugoslavija (Srbija i Crna Gora). Red bi bilo da se i Srbija kao samostalna država popne na krov sveta. Kvalitet za to imamo i uz malu dozu sportske sreće svetsko zlato je na dohvat ruke, ali opet zavisi sa kakvim će sastavom Amerikanci doći u Kinu.
Najslabija karika u tom lancu je upravo selektor jer njegovo trenersko umeće je ispod nivoa kvaliteta igrača kojima diriguje uz poštovanje za sve ono što je postigao kao igrač. U prilog tome govore i tri izgubljena finala na velikim takmičenjima (SP, EP i OI). Za one tri srebrne medalje bio nam je žreb naklonjen i uz malo sreće i kvalitet koji smo imali dogurali smo do finala.
Ovo prvenstvo je sasvim drugačije, mnogo je zahtevnije i ne bi smelo da dođe do opuštanja jer samo jedan poraz može nas dovesti do neželjenog susreta sa Amerikancima u ranijoj fazi takmičenja. Mi nemamo više tako kvalitetne trenere poput Pešića, Žeravice, Ivkovića i drugih koji su imali viziju kako doći do najvećeg stepenika pobedničkog postolja. Mislim da bi jedino Igor Kokoškov mogao da odgovara svim tim zahtevima. Voleo bih da grešim, ali se bojim da je to realnost.
