Legendarni napadač Crvene zvezde Darko Pančev i osvajač Kupa šampiona sa crveno-belima 1991. istakao je da bi klub iz Ljutice Bogdana i sledeće godine igrao finale, ali da to nije odgovaralo UEFA.
Nekadašnji makedonski fudbaler je u intervjuu za Sportal.bg pričao o velikom uspehu u Bariju, raspadu Jugoslavije, sjajnoj generaciji tadašnje države, problemima u Interu, Siniši Mihajloviću…
Prisetio se Pančev odlučujučeg penala u Bariju.
– Nikad unapred nisam birao gde će penal da šutiram. Uvek sam stajao i gledao golmana kako ide, gde ide. Tako sam tokom poslednjeg jedanaesteraca u Bariju video kako se golman Paskal Olmeta naginje na jednu stranu i normalno pucao u drugu. Uspeo sam – rekao je Pančev i potom se osvrnuo na duel za Dinamom na Maksimiru koji je najavio raspad Jugoslavije.
– Taj meč bio je signal da će se u našoj zemlji dogoditi nešto loše. Mi, igrači, sportisti, nikada nismo hteli da se Jugoslavija raspadne. Nikad. Toliko godina kasnije vidimo da je ta država bila fenomenalna. Nažalost, sve su to uradili političari potpomognuti stranim uticajem.
European Cup final 1991. Darko Pancev's winner in the penalty shootout pic.twitter.com/ZjNaOxrGWl
— The League Magazine (@Theleaguemag) April 23, 2013
Žao mu je što Jugoslaviji zbog sakncija nije bilo dozvoljeno da učestvuje na Evropskom prvenstvu 1992.
– Istina je da smo imali vrlo jak i moćan tim. Reprezentacija Jugoslavija se kvalifikovala na Evropsko prvenstvoi naravno da nas je pogodila zabrana UEFA da igramo na EURO. Po mom mišljenju, imali smo realne šanse za uspeh. Najgore od svega je što se zemlja raspadala jer sam siguran da bismo u tom periodu osvojili veliki trofej. Govorim o evropskom ili svetskom prvenstvu.
Zbog sankcija je i Crvena zvezda u sezoni 1991/92. mečeve igrala izvan Srbije.
– Takmičenje je bilo jako i bilo je teško za naš tim da sve vreme igra izvan Beograda. UEFA jednostavno nije dopustila Zvezdi da drugu godinu zaredom igra u finalu. Bio bi to veliki udarac za njih jer bismo pokazali da smo jači od svih, uprkos svim njihovim sankcijama i zakonskim nepravdama.
Pančev je iz Beograda otišao u milanski Inter…
– To je bila najveća greška u mojoj karijeri. A lepo mi je govorio Hristo Stoičkov da odem kod njega u Barselonu. Postigao bih mnogo golova i oborio mnoge rekorde, ali ponekad nešto jednostavno krene po zlu. Nemam mnogo da kažem o svom vremenu u Interu, nemam dobrih sećanja na Milan – loša ekipa, loša svlačionica, prilično brzo sam se posvađao sa trenerom i upravom kluba. U takvom okruženju, u takvoj situaciji, ne možete očekivati da će se dogoditi pozitivne stvari – kaže Pančev, koji je u to vreme imao i ponudu Mančester Junajteda.
– To je druga najveća greška u mojoj karijeri. Nakon mog lošeg starta u Interu, u decembru 1992. godine, zvanično me je tražio Aleks Ferguson. Zamolio me je da dođem u Mančestger Junajted, ali sam tvrdoglavo odbio. Odnosno, želeo sam da se dokažem u Interu, u Seriji A. Kome je trebalo da se dokažem? Zbog čega? Ali to je… Znate – mladost, ludost.
Mnogi i danas smatraju da je prema Pančevu učinjena velika nepravda jer 1991. nije dobio Zlatnu loptu za najboljeg igrača Evrope.
– Mislim da je u redu da najbolji evropski tim ima i najboljeg igrača i ujedno i dobitnika Zlatne lopte. Nažalost, 1991. godine to se nije dogodilo. To je takođe posledica velikog uticaja francuskih medija na UEFA, ali i Adidasa koji zajednički dodeljuju nagradu. Umesto mene ili Dejana Savićevića, Zlatna lopta otišla je u ruke Žan Pjer Papena. Nepravda. U sport postoji jedno vrlo jednostavno pravilo – zlatnu medalju ne može da dobije neko koji je izgubio odlučujuči meč. Nije li tako?
Na kraju je naglasio da veruje da će Siniša Mihajlović dobiti najvažniju borbu u životu.
– Siniša nas je sve iznenadio tom neugodnom informacijom, ali svi se nadamo da će opet pobediti. Bio je sjajan fudbaler, dobar čovek, sada je dobar kao trener. Po mom mišljenju, kao i mnogih drugih, on je sigurno jedan od tri najbolja izvođača slobodnih udaraca u istoriji fudbala – izjavio je Pančev.
