Način na koji je Australija reagovala na pandemiju kovida-19, posle uspeha u ranoj fazi, u velikoj meri je narušilo poverenje javnosti i učinilo da će slična zaključavanja i druge oštre mere ubuduće malo verovatno biti ponovo tolerisana, pokazala je revizija savezne vlade.
U revizorskom izveštaju su pozdravljene, kako je rečeno „hrabre odluke“ koje su državni lideri doneli na početku pandemije. Zaključeno je da bi bez toga broj smrtnih slučajeva od pandemije bio nekoliko puta veći, ali je isto tako istaknuto da su propusti počeli da se pojavljuju kako je pandemija odmicala.
Navodi se da je naročito način na koji su mere komunicirane s javnošću često bio loš, što je podrivalo poverenje javnosti.
„Poverenje je narušeno i malo je verovatno da će stanovništvo ponovo prihvatiti mnoge mere koje su preduzete tokom pandemije kovida-19“, rekli su revizori.
Mere nesrazmerne riziku
U njihovom izveštaju date su i preporuke nadležnima, usmerene pre svega na bolju pripremljenost i koordinaciju između nivoa vlasti, kako bi se poboljšala spremnost za buduće pandemije. Takođe je preporučeno da se sprovedu studije o uticaju mera na decu i na mentalno zdravlje širom populacije.
Autori izveštaja – viši državni službenik Robin Kruk, epidemiolog profesorka Ketrin Benet i ekonomista dr Anđela Džekson – takođe su ponudili opširnije komentare o efikasnosti „lokdauna“, zatim zatvaranju granica, škola, obavezne vakcinacije i strategije za sektor nege starih lica.
Iako nisu izveli zaključke o prikladnosti tih mera, smtraju da donosioci odluka često nisu dovoljno razmatrali težinu posledica svojih odluka na ljudska prava i da javnosti prikažu dokaze koji stoje iza njihovih odluka.
„Vlade su mogle legitimno da ograniče određena ljudska prava u sprovođenju svog odgovora na kovid, ali neka uvedena ograničenja su bila loše opravdana s obzirom na obim i trajanje, nesrazmerna riziku i nedosledno primenjivana širom zemlje“.
Autori su dalje ipak izneli uverenje da „ljudi treba da budu ponosni na ono što smo postigli tokom pandemije…“
„Australija je bila jedna od najuspešnijih zemalja u svom odgovoru na pandemiju“, istaknuto je u reviziji državnog odgovora na kovid.
Nije pitanje “da li” već “kada”
Revizori su naglasili da „istraga ima za cilj da usmerava buduće odluke i poteze, a ne da ’ispravi’ ono što je preduzeto tokom pandemije ili da ismejava odluke koje su donete“.
„Dok su vrsta i vreme sledeće pandemije i dalje neizvesni, možemo biti sigurni da će se ona verovatno dogoditi tokom naših života,“ naveli su autori.
Savezni ministar zdravlja Mark Batler pozdravio je reviziju, ocenivši da se u njoj nijedan pojedinac ne označava kao krivac, niti ista služi da se njome „zadaju bilo kakvi udarci“.
– Izveštaj ima jasnu poruku da se nastavi dalje i da izbegnemo vraćanje unazad na vreme koje je veoma uznemirujuće za celu zajednicu – rekao je Batler.
Naglasio je takođe da sadašnja vlada „ima odgovornost da napravi priručnik visokog nivoa za sledeću pandemiju“, jer, kako je naglasio „znamo da će biti sledeće pandemije“.
– Upečatljiv zaključak izveštaja je da smo trenutno u lošijoj poziciji da se nosimo s pandemijom nego što smo bili početkom 2020. – dodao je Batler, ističući eroziju poverenja javnosti.
Ministar je najavio da će vlada zadužiti državne službe da razmotre kako najbolje postupiti u sprovođenju preporuka iz revizije. Takođe je dodao da će biti formiran novi Centar za kontrolu bolesti, nacionalno javno zdravstveno telo koje je i bilo među ključnim predizbornim obećanjima laburista.
Centar bi trebalo da počne s radom do januara 2026. godine, a vlada je najavila da će u njega biti uložen 251 milion dolara. Pored kontrole bolesti, ovo telo služiće za praćenje i pripremu za buduće epidemije i pandemije.
”Pažljivije sa vakcinacijom”
Kada je reč o eroziji poverenja, ona je ponajviše izazvana obaveznim programom imunizacije i dovodi se u vezu s aktuelnim otporom ljudi mnogim vakcinama kao i nedostatkom imunizacije protiv kovida od završetka pandemije. Revizija ističe da će ubuduće sve mandatne odluke morati da budu „pažljivo izbalansirane“ u odnosu na društvene stavove. Takođe su kritikovana kašnjenja u nabavci vakcina, rekavši da je to jedna od mnogih oblasti u kojima je ministarstvo zdravlja imalo zaduženja koja su prevazilazila njegove mogućnosti.
Globalno priznanje
Revizija je istakla i da je „Australija globalno priznata po elementima svog zdravstvenog odgovora“ i da su njene stope zaraze, hospitalizacije i smrti bile među najnižim u svetu u prvih 18 meseci pandemije.
Kao jedan od glavnih nedostataka utvrđen je izostanak saradnje među nivoima vlasti širom federacije, kako bi se države među sobom dogovorile kako će se nositi s pandemijom. Uspostavljanje te saradnje, uključujući odgovornost za karantin, skladištenje medicinskih zaliha i odluke o granicama, ključna je preporuka izveštaja.
”Hrabro“ zatvaranje granica
U pohvalama početnog odgovora Australije, naročito je istaknuto brzo zatvaranje međunarodne granice i odluka tadašnjeg premijera Skota Morisona da uspostavi nacionalni kabinet s državnim i teritorijalnim liderima.
„Agilna implementacija nacionalnog kabineta, uključujući hrabro zatvaranje granica i JobKeeper isplatu, podstaklo je poverenje javnosti i entuzijazam zajednice da se čini ispravna stvar, uz stvaranje osećaj nacionalnog duha,“ piše u izveštaju, ali se naglašava da su i u ovoj fazi identifikovani pogrešni koraci, poput vanredne deklaracije federalnog ministra zdravlja koja je doneta bez dovoljne procene ljudskih prava, kao i loše upravljanje izuzecima po pitanju zatvaranja međunarodnih granica.
