Tradicionalni Srpski festival, održan 9. i 10. marta u Tambalong parku, bio je najbolje posećeni događaj u sidnejskoj metropoli proteklog vikenda.
Naša zajednica se zahvaljujući ovoj manifestaciji ponovo našla u epicentru dešavanja i predstavljanjem svog bogatog nasleđa, kulture i istorije doprinela da drugi narodi s kojima delimo suživot u Australiji opet pišu i pričaju o nama. I to – biranim rečima.
Plamen ovog festivala upaljen je još početkom 2013. i od tada je bez prestanka nastavio da gori i da sija sve jačim sjajem uprkos silnim nedaćama koje su u proteklih nekoliko godina pretile da ugase ne samo ovaj, već i mnoge druge slične događaje.
Kroz dve godine tihovanja i jednu u kojoj je samo bilo važno održati plamen u životu, ovog marta smo opet dočekali da se vatra rasplamsa na jednoj od najlepših sidnejskih lokacija i da okupi desetine hiljada naših sunarodnika, ali i pripadnika mnogih drugih naroda, koji su u veselom ambijentu ogrejali dušu i uživali u svemu lepom što srpska tradicija može da pruži.
Sve to pre svega zahvaljujući predanom radu i entuzijazmu srpske mladosti okupljene oko organizacije SOYA, ali i uz bezrezervnu podršku Mitropolije australijsko-novozelandske, sponzorskog pula, kao i šire zajednice.
Koliki je značaj ovakvih svetkovina za srpski narod na Petom kontinentu, svedoče i reči episkopa australijsko-novozelandskog Siluana, u razgovoru vođenom na mestu gde je zajednica raširenih ruku prihvatila ljude različitih porekla, sa željom da im pokaže ko smo zapravo.
– Velika je radost za sve nas što smo ponovo mogli da se okupimo u centru najvećeg australijskog grada i možemo da budemo ponosni na organizaciju naše pravoslavne omladine, koja neguje ovaj događaj. Već 11 godina se Srpski festival održava u Sidneju i predstavlja priliku da se pojavimo u široj multikulturnoj zajednici, da pokažemo da smo deo ovog raznolikog društva i da imamo šta da ponudimo kao zajednica – istakao je vladika Siluan.
Posebnu radost i zadovoljstvo pričinjava podatak da je 11. Serpski festival bio najposeeniji i najmasovniji do sada.
– Tokom ova dva dana smo pre svega pokazali drugim narodima uz koje živimo, svu lepotu našeg duha koja se ogleda i u nošnjama i u pokretu i u igri. Kroz taj zdrav duh našeg naroda pokazali smo da smo ne samo prisutni ovde, već i integrisani u ovdašnje društvo. Mi ne samo da delimo naše nasleđe i naš ponos s drugima, već i aktivno doprinosimo ovom društvu svojim talentima, znanjem i umećem. Treba da svi budemo ponosni na ovo naše sabranje, naročito posle ovog 11. festivala na kojem smo imali rekordnu posetu – dodao je episkop Siluan.
Arhijerej Srpske pravoslavne crkve naročito ističe da je na festivalu na pravi način iskorišćena prilika da šira australijska zajednica vidi i sazna više o tradiciji i istoriji našeg naroda.
– Na festivalu smo ponudili ne samo bogatstvo narodne tradicije, već i priliku svima koji su došli da se upoznaju s delom naše istorije. Postavka posvećena srpskom narodu i Misiji Halijard, najvećoj akciji spasavanja savezničkih pilota u Drugom svetskom ratu, bila je izuzetan način da pokažemo da nismo narod bez korena i da nismo ono što su drugi u jednom periodu plasirali o nama. Ovim pokazujemo i da smo svetski narod koji ima istoriju i kulturu i koji se time ponosi. Pokazali smo našim sugrađanima da smo mi bili saveznici u oba svetska rata, da smo se borili za iste ljudske i civilizacijske vrednosti i da smo kao mala zemlja dali mnogo u tim ratovima i položili neprocenjivo velike žrtve. Nažalost, australijsko društvo je jedno vreme bilo izloženo propagandi i negativnoj slici o Srbima, ali to kroz ovakve manifestacije i postavke sada menjamo i upoznajemo druge ko smo, za šta smo se kao narod borili i za šta se sada borimo.
Vladika ističe i da se s ovakvim vidovima promovisanja našeg nasleđa sada ne sme stati.
– Važno je da nastavimo da se predstavljamo u dobrom svetlu široj zajednici i da posebno na ovakvim događajima koji obuhvataju širu zajednicu, pokažemo što više lepog i pozitivnog, kako istorijski, tako i kulturno i duhovno.
Episkop Siluan kaže i da kao zajednica stasavamo i sazrevamo.
– Treba istaći da je primetan postepeni uspon u sazrevanju i organizaciji naše zajednice. Mi smo došli do toga da samo u Novom Južnom Velsu imamo 13 crkvenih jedinica, mnoštvo klubova i organizacija, imamo naselje za stare, kao i prvu privatnu školu, Koledž „Sveti Sava“. Mnoge druge zajednice sve to nemaju i zato treba da se ponosimo ovim dostignućima, da ih negujemo i unapređujemo.
U prilog tome da srpska zajednica poslednjih godina s uspehom gradi svoju poziciju u australijskom društvu, govori i podatak da je ovogodišnjem festivalu prisustvovao do sada najveći broj visokih zvaničnika iz političkog života Australije i Sidneja, kao i mnogobrojni predstavnici diplomatskog kora.
– U svakom segmentu primećujemo progres, a odraz tog napretka i rada naše zajednice vidi se naročito ove godine. Moram da pohvalim mlade ljude iz organizacije festivala, koji su završili visoke škole i imaju želju da doprinesu svojoj zajednici i da upotrebe znanja i talente koje poseduju. Uz zajednički napor, pisma koja smo poslali premijeru Novog Južnog Velsa i drugim političkim liderima, omogućili smo da naša manifestacija još više dobije na značaju. Posebno treba istaći da je premijer Kris Mins lično poželeo da bude ovde, a ne da šalje svog predstavnika, a isto je učinio i lider opozicije Mark Spikman. S ponosom možemo reći da smo kao zajednica sve više prepoznati u australijskom društvu, čiji smo integralni deo – zaključio je episkop australijsko-novozelandski Siluan.
SPIKMAN: Živela Srbija, živela Australija
Premijer Novog Južnog Velsa Kris Mins i lider opozicije Mark Spikman možda se ne slažu po pitanju mnogih političkih stavova, ali su u obraćanju tokom zvanične ceremonije Srpskog festivala poslali slične poruke.
Obojica su odali priznanje srpskoj zajednici za nemerljiv doprinos u izgradnji multikulturnog australijskog društva, ističući da generacijama koje su napuštale svoju otadžbinu i dolazile na drugi kraj sveta da započnu novi život, nije bilo nimalo lako, ali su uspeli da se integrišu u ovdašnje društvo i da pritom ne izgube sopstveni identitet. I Mins i Spimkman su istakli da je srpska zajednici Australiji podarila mnoge uspešne poslovne ljude, sportiste, akademike i naučnike.
Lider opozicije je naročito pobrao simpatije kada je na početku govora poželeo dobrodošlicu na srpskom jeziku, a zatim na kraju obraćanja, takođe na srpskom uzviknuo:
– Živela Srbija, živela Australija! Hvala vam puno!
Daj Li želi festival i na zapadu
Savezna poslanica za sedište Fauler na zapadu Sidneja, Daj Li, istakla je da bi uskoro volela da vidi sličan događaj i u delu grada iz kojeg ona dolazi, a u kojem živi najveći broj naših ljudi.
– Zapadni Sidnej, a pogotovo izborna jedinica Fauler, zaslužuju da imaju veliku manifestaciju srpske zajednice, koja u velikom broju već decenijama živi tamo. Razgovarala sam o tome s episkopom Siluanom i drugim predstavnicima srpske zajednice i nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti u nameri. U našem delu grada imamo uslove za organizaciju velikih događaja, recimo Šougraund u Ferfildu je sjajno mesto i zašto ne bismo tamo u zimskom periodu upriličili manifestaciju koja će takođe okupljati veliki broj Srba, ali i njihovih komšija drugog porekla – istakla je Daj Li.
Inicijativa ambasadora
Ambasador Republike Srbije Rade Stefanović istakao je u svom obraćanju da je Srpski festival manifestacija od neprocenjivog značaja za sve Srbe u Australiji.
– Ovo je najveći događaj srpske dijaspore na južnoj hemisferi i platforma koja doprinosi negovanju naše tradicije, istorije i jezika. Naročito bih istakao značaj očuvanja jezika daleko od otadžbine, zbog čega smo i pokrenuli inicijativu da se škole srpskog priključe programu Ministarstva prosvete Republike Srbije. Za sada imamo škole u Sidneju, Melburnu, Brizbejnu i Kanberi koje su prihvatile taj program i ovim putem pozivam sve druge širom Australije da nam se jave i da se uključe, kako bismo zajedničkim snagama radili na očuvanju našeg jezika – istakao je ambasador Stefanović.
Čestitke
Poslanica u parlamentu Novog Južnog Velsa, Karišma Kalijanda, koja predstavlja biračko telo Liverpula i okoline, pozdravila je trud koji ulažu mladi članovi srpske zajednice u organizaciju festivala.
– Čestitam mladima iz udruženja SOYA na još jednom uspešno organizovanom festivalu kojim srpska zajednica slavi i deli s drugima sve najbolje što ima u svojoj kulturi i tradiciji, uključujući tradicionalne plesove, muziku i duh zajedništva. U Liverpulu imamo veliku srpsku zajednicu koja već decenijama doprinosi napretku šire zajednice i ekonomije – istakla je Kalijanda, ne propustivši priliku da se upozna i fotografiše za uspomenu s talentovanom pevačicom Ivanom Ilić, finalistkinjom šoua „Australijski idol“.
