Ponovo je Srpski festival zauzeo centralno mesto u najlepšoj australijskoj luci Darling harbor, učinivši Sidnej na dva dana prestonicom naše dijaspore.
Desetine hiljada Srba sa svih strana Petog kontinenta okupilo se protekle subote i nedelje u Tambalong parku, gde su predivan sunčani vikend proveli slaveći svoju tradiciju, kulturu i umetnost, i nesebično deleći i pokazujući to bogato nasleđe mnogobrojnim pripadnicima drugih nacija koji žive u Australiji, kao i znatiželjnim turistima koji nisu odoleli privlačnim taktovima srpske muzike, raskošnim bojama narodnih nošnji i primamljivim mirisima domaće kuhinje.
Još jedan vikend za pamćenje počeo je u subotu nešto iza podneva, kada su privilegiju da otvore zvanični izvođački program dobili mališani iz hora srpske škole „Rastko“ pri Crkveno-školskoj opštini Sveti Stefan u Ruti Hilu, koje je za ovu priliku pripremio profesor Slobodan Živković.
Usledili su nastupi folklornih ansambala i grupa iz Sidneja, Melburna, Vulongonga, Brizbejna i Perta, a svi su za svoje predivne predstave nagrađeni burnim aplauzima publike.
Tokom oba dana program je bio ispunjen i muzikom raznih bendova i talentovanih pojedinaca. Priliku da se predstave imali su i hor Prelo iz Melburna, Zlatkov Balkan kabare, Lena Ivanišević, Teodora Vučković, Emili Vladić, kao i bendovi Lolo Lovina i Marsala.
Drugi dan festivala obeležila je i svečana ceremonija, koju su uveličale visoke zvanice iz političkog, diplomatskog i verskog miljea. Pozivu domaćina festivala, mladih iz Organizacije srpske pravoslavne omladine Australije (SOYA), pored episkopa australijsko-novozelandskog Siluana, ambasadora Srbije Radeta Stefanovića i konzula Srbije u Sidneju Jasmine Pekmezović, po prvi put su se odazvali politički lideri najvećih partija Novog Južnog Velsa, premijer ove države Kris Mins i prvi čovek opozicije Mark Spikman.
Posetioce festivala pozdravili su i senator Dejvid Šarma, savezna poslanica Daj Li i zamenik gradonačelnika Sidneja Robert Kok. Pored njih, svečanosti je prisustvovalo i više konzula drugih zemalja, kao i nekoliko odbornika u lokalnim većima zapadnog Sidneja.
– Ovaj festival je već duže od decenije platforma na kojoj imamo priliku da pokažemo bogatstvo srpskog nasleđa i duha našeg naroda, ali istovremeno, da istaknemo doprinos srpske zajednice u izgradnji jedinstvenog australijskog multikulturalnog društva. Naročito me raduje što je ove godine s nama najveći broj visokih zvaničnika federalnih, državnih i lokalnih vlasti i opozicije, kao i diplomatskog kora – istakao je episkop Siluan i posebno se zahvalio premijer NJV Krisu Minsu i lideru opozicije Marku Spikmanu, što su izdvojili vreme da svojim prisustvom i govorima podrže festival i učine veliku čast srpskoj zajednici.
Specijalna gošća zvanične ceremonije bila je talentovana pevačica Ivana Ilić iz Melburna, učesnica finala televizijskog šoua „Australijski idol“, koja je sve prisutne oduševila načinom na koji je otpevala himnu Australije.
I ovaj Srpski festival bio je nezaboravan i obeležen pre svega fantastičnom atmosferom, predivnim folklornim koreografijama, istorijskim i umetničkim izložbama, ali i susretima starih prijatelja i sklapanjem novih poznanstava.
To naročito važi za srpsku omladinu koja u godinama pred nama ima zadatak da ne samo sačuva, već i unapredi ovaj događaj kao priliku da se pošalje najlepša srpskog naroda i njegovog bogatog nasleđa u jedinstveno i raznolikom miljeu australijskog multikulturalizma.
Žurka uz trubače
Kao i ranijih godina u kojima se Srpski festival održavao u Tambalong parku, najveseliji deo dvodnevne manifestacije odigrao se u subotu uveče. Ovaj put su za dobar štimung velike večernje žurke bili zaduženi gosti iz makedonske zajednice, Toni trubač i njegov orkestar.
Pravom narodnom veselju je prema zvaničnim podacima organizatora prisustvovalo više od 11.000 ljudi, pa su u jednom trenutku zbog ispunjenog kapaciteta festivalskog prostora morali da budu zatvoreni i svi ulazi u centralni krug Tambalong parka.
Redovi za roštilj i poslastice
Koliko je srpska tradicionalna kuhinja poznata i omiljena, dobro se videlo i na ovogodišnjem festivalu. Štandovi sa hranom bili su najposećeniji, a volonteri koji su pripremali specijalitete s roštilja, burek i peciva, palačinke i ostale đakonije, neumorno su radili od jutra do mraka. Neodoljjivi mirisi širili su se parkom i privlačili čak i mnoge slučajne prolaznike, pa se na porciju ćevapa, pljeskavicu ili neku poslasticu u redovima strpljivo čekalo i duže od pola sata.
