Vlada Australije zna da borba protiv inflacije „nije završena“, uprkos tome što je njena stopa u januaru bila ista kao i mesec dana ranije.
Ovo je izjavio federalni blagajnik Džim Čalmers u objavi koja je usledila samo nekoliko sati pre nego što je Australijski biro za statistiku (ABS) potvrdio da su potrošačke cene za 12 meseci, zaključno s januarom 2024. godine porasle za 3,4 odsto, što je identičan procenat koji je zabeležen tokom cele 2023.
Pre objavljivanja podataka o inflaciji za januar, srednja tržišna očekivanja ekonomista bila su da će rast iznositi 3,6 odsto, što se nije ispostavilo kao tačno.
ABS upozorava da su njegovi mesečni podaci promenljiviji od kvartalnih, jer prate cene manjeg skupa artikala, a stopa inflacije na mesečnom nivou počela je da se objavljuje tek u oktobru 2022.
Najniži rast od novembra 2021.
Ono što je značajno, inflacija je pala u protekloj godini u odnosu na prethodni period i njeno kretanje je uglavnom u skladu sa očekivanjima Trezora i Banke državnih rezervi (RBA), koja je predvidela povratak u ciljani okvir inflacije između dva i tri procenta do sredine 2025. godine.
Godišnja stopa inflacija zabeležena na kraju januara u mesečnom indikatoru indeksa potrošačkih cena (CPI) najniža je od novembra 2021, što stručnjaci ocenjuju kao dobar pokazatelj.
„Današnje saopštenje o indeksu potrošačkih cena trebalo bi da bude u velikoj meri ohrabrujuće za RBA i smanjuje rizik da bi Centralna banka mogla da razmoatra još jedno povećanje zvanične kamatne stope u narednim mesecima“, napisao je u svojoj analizi Dejvid Basaneze, glavni ekonomista kompanije Betašers.
Šta pokreću inflaciju?
Šef odeljenja za analizu cenma u Birou za statistiku Mišel Markard rekla je da su najveći doprinos inflaciji tokom godine do januara imali stanovanje, odnosno rast kirija i cena nekretnina, koje su na nacionalnom nivou zbirno porasle za 4,6 odsto. Zatim slede hrana i bezalkoholna pića (+4,4 odsto), a u nešto manjoj meri alkohol i duvan (+6,7 odsto), odnosno osiguranje i finansijske usluge (+8,2 procenta). Iako su više poskupeli, ove proizvode i usluge ne koristi toliki procenat stanovništva, kao što je to slučaj sa iznajmljivanjem nekretnina i prehrambenim proizvodima.
– Godišnja inflacija za hranu i bezalkoholna pića porasla je na 4,4 odsto u januaru, u odnosu na 4 odsto u decembru. Jedino gde inflacija nije povišena kada je reč o hrani su proizvodi koji spadaju u svežu hranu. Tako su meso i morski plodovi, voće i povrće, na primer, zabeležili niži ili negativan rast cena u januaru – kaže Markard.
U okviru stambenog fonda, godišnja povećanja zakupnine su se stabilizovala u januaru na 7,4 odsto, dok su troškovi kupovine novih stanova nastavili da beleže niži rast, sa 4,8 odsto tokom do januara, u odnosu na 5,1 odsto u decembru.
Ključni pad cena zabeležen je u sektoru turizma, odnosno putovanja i smeštaja, gde su cene niže za 7,1 odsto. Takođe, troškovi za rekreaciju i kulturu su niži za 1,7 odsto.
Manja diskreciona potrošnja
Ekonomista Komonvelt banke Stiven Vu primetio je da su, u odnosu na poslednji put kada su merene u oktobru, cene takođe pale za nameštaj (5,6 odsto), male elektronske uređaje (4,5 odsto), dečiju odeću (3,8 odsto) i obuću (0,3 do 4,5 odsto).
– Diskreciona inflacija, odnosno potrošnja na proizvode i usluge koji nisu od životnog značaja, brzo se smanjuje kao odgovor na stvarne raspoložive prihode domaćinstava koja su i dalje pod pritiskom visoke inflacije, rastućih poreza i kamata. Međutim, nediskreciona inflacija je i dalje visoka, posebno zbog komponenti koje se odnose na stanovanje – rekao je Vu.
Mišel Markard iz ABS-a kaže da, isključujući neke od tih nestabilnijih kretanja cena, inflacija je generalno porasla za 4,1 odsto u januaru, u odnosu na 4,2 odsto u decembru. To je daleko niža stopa u odnosu na vrhunac od 7,2 odsto, koji je zabeležen pre nešto više od godinu dana.
Dakle, australijska ekonomija je na dobrom putu da svede inflaciju u željene okvire, ali to za sada ne doprinosi lakšem životu većine domaćinstava jer stvarni rast zarada ne prati rast cena. Otud i ne čudi što federalni blagajnik kaže da još nismo pobedili inflaciju, kao ni njene pokretače koji se pre svega nalaze u nerealnom rastu vrednosti nekretnina i zakupnina, koji prete da još duže vreme budu veliki kamen u cipeli mnogih stanovnika Australije.
Kada će RBA smanjiti kamate?
Ekonomista Basaneze veruje da će RBA „imati kapacitet da smanji kamatne stope najmanje dva puta, ali u poslednjim mesecima 2024. godine“, pošto inflacija u sektoru usluga pada na nivo od pre kovida.
S druge strane, zamenik glavnog ekonomiste AMP-a Dijana Musina veruje da bi Centralna banka mogla da počne da smanjuje zvaničnu kamatu čak i ranije. Ona je predvidela da bi kamatne stope mogle da budu snižene čak tri puta u narednih deset meseci.
Čeka nas teška godina
Dijana Musina iz AMP-a najavljuje da bi za mnoge porodice ova godina mogla da bude ekonomski teža nego prethodna, uprkos nižoj inflaciji.
– Ekonomija je podnela ova povećanja kamatnih stopa mnogo bolje nego što je većina ljudi očekivala. Mislim da će ove godine biti malo teže za domaćinstva, jer su zalihe štednje iz vremena pandemije u dobroj meri istrošene tokom protekle dve godine. Ovo posebno važi za ljude s nižim primanjima – rekla je Musina.
Ona veruje da će kontinuirano slaba potrošnja domaćinstava i ekonomski rast dovesti do daljeg rasta nezaposlenosti, koja je već porasla sa niskih 3,4 odsto na 4,1 odsto, sa tendencijom da do kraja godine skoči do 4,5 odsto.
