Koncertima u najvećim australijskim gradovima, Sidneju i Melburnu, kultna rok grupa Bijelo dugme počela je obeležavanje zlatnog jubileja – pola veka od osnivanja.
Velikani muzičke scene bivše Jugoslavije ponovo su se okupili u istom sastavu kao i 2017. godine, kada su takođe u pratnji Orkestra za svadbe i sahrane, poslednji put gostovali na Petom kontinentu.
Predvođeni alfom i omegom benda Goranom Bregovićem, publici u Australiji i ovog januara su se predstavili Mladen Vojičić-Tifa i Alen Islamović, dvojica pevača koji su obeležili drugu polovinu osamdesetih, poslednju epohu plodne 15-godišnje istorije aktivnog bitisanja Dugmeta.
Prvi koncert održan je u Vitlam centru u sidnejskom Liverpulu 26. januara, a drugi dan kasnije u Sportskom centru Vestgejt u Altoni, u Melburnu. Na obe večeri okupilo se po nešto više od dve hiljade ljudi, koji su dva sata kao u transu pevali vanvremenske hitove zajedno sa Bregom, Alenom i Tifom.
– ‘Ajmo ljudi, ko ne poludi, taj nije normalan – svojom već antologijskom rečenicom obratio se Bregović publici u Sidneju i Melburnu.
Koncert su otvorili hitom „Noćas je k‘o lubenica pun mjesec iznad Bosne”, posle kojeg su usledile i druge pesme koje naizust znaju generacije ljubitelja dobre YU-rok muzike:
„Uspavanka za Radmilu M.“, „Ako ima Boga“, „A i ti me iznevjeri“, „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“, „Ne spavaj mala moja muzika dok svira“ i mnoge druge.
Tokom prvog dela dvočasovnog nastupa ređale su se pesme u izvođenju Alena Islamovića, kojeg je publika pozdravila burnim ovacijama, da bi zatim u prepoznatljivom rokerskom stilu na binu izašao Tifa, praćen euforičnim skandiranjem oduševljene publike. Podsetio je na slavne dane iz sredine osamdesetih, kada su nastali hitovi „Za Esmu“, „Meni se ne spava“, Lipe cvatu“…
Iako ni ovaj put publika nije bila u prilici da vidi i čuje harizmatičnog prvog pevača Bijelog dugmeta Željka Bebeka, nisu izostale pesme iz njegove brilijantne decenije: „Bitanga i princeza“, „Doživjeti stotu“, „Ima neka tajna veza“, „Pristao sam biću sve što hoće“…
Za kraj, svi zajedno su otpevali još nekoliko pesama, uz neizbežni „Đurđevdan“ u pratnji trubača, kada je atmosfera dostigla tačku usijanja.
Dva sata su proletela kao tren i utisak je da je publika i u Sidneju i u Melburnu mogla da peva barem još toliko, ako ne i duže. Ipak, i u tih 120 minuta stalo je mnogo uspomena, emocija i dobrih vibracija, kakve samo Dugme zna da probudi.
– Hvala vam za ovo nezaboravno veče. Mnogo smo srećni što smo opet pevali s vama i svi ćemo dugo, dugo pamtiti ovaj koncert, a siguran sam da ćete i vi – poručio je Goran Bregović, pre nego što se zajedno s Alenom, Tifom i članovima orkestra poklonio publici u Sidneju i Melburnu.
Do neke naredne prilike, veliko bravo i još veće hvala za Dugme i njihove prijatelje koji su nas sve još jednom podsetili da su bend za sva vremena, muzičari i majstori svog zanata kojima ni godine ne mogu ništa.
Ovacije za predgrupu
Organizatori koncerata Bijelog dugmeta u Australiji potrudili se da i uvertira za glavni šou bude na vrhunskom nivou.
Publiku u Sidneju i Melburnu zagrejala su trojica vrsnih muzičara, na čelu sa klavijaturistom Mirkom Golubom, kojem su se za ovo veče u improvizovanom bendu pridružili gitarista Ned Končar i vokal Aleks Josifovski, koji se specijalno za ovu priliku vratio u Australiju.
Iako su imali jednu jedinu probu pred koncert, sjajni trio je skoro dva sata „prašio“ fenomenalan rokenrol iz vremena eks Jugoslavije, za šta su nagrađeni burnim ovacijama. Ko zna, možda ćemo u bliskoj budućnosti moći i češće da ih slušamo na koncertima širom Petog kontinenta.
