U Australiji je završena era političkih lidera koji su vodili vlade šest država tokom turbulentnog perioda pandemije kovida. Poslednja je s položaja otišla Anastasija Palaščuk, koja je u nedelju podnela pomalo neočekivanu ostavku na funkciju premijerke Kvinslenda i objavila povlačenje iz politike.
Ostavka Palaščukove stupiće na snagu u petak, kada će zasedati kokus Laburističke stranke Kvinslenda, sa zadatkom da izabere njenog naslednika.
– Bila mi je velika čast da provedem skoro 12 godina na čelu stranke, tri kao lider opozicije i devet kao premijer. Smatram da je pravi trenutak da se povučem i da vidim šta još život ima da mi ponudi – emotivno je započela svoje obraćanje Anastasija Palaščuk na konferenciji za medije koja je trebalo da bude posvećena pretnji ciklona Džasper po obalu Kvinslenda.
I dok za širu javnost njena ostavka predstavlja iznenađenje, u političkim krugovima se ovakav rasplet mogao naslediti posle sve učestalijih glasina o nezadovoljstvu njenim vođstvom unutar Laburističke stranke, kao i usled pada rejtinga Palaščukove u poslednjih 12 meseci.
Kako je izjavila, o ostavci je počela da razmišlja u avgustu u Italiji, tokom godišnjeg odmora koji je provela sa svojim partnerom, poznatim hirurgom dr Rezom Adibom.
Septembarska dešavanja, uključujući loše rezultate anketa, ali i nezadovoljstvo građana koji su se okupljali na protestima pered Parlamentom Kvinslenda u znak podrške žrtvama zločina, dodatno su ubrzali njenu odluku.
Međutim, jedan od ključnih razloga bili su predstojeći izbori u Sunčanoj državi, koji su zakazani za 26. oktobar iduće godine.
– Dok je rejting laburista postao stabilan u poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, poverenje koje ima premijerka lično počelo je naglo da opada. Takva situacija je u velikoj meri znak da partija mora da promeni lidera koji više nema naklonost javnosti, naročito kada ulazimo u izbornu godinu – rekao je Pol Vilijams, profesor političkih nauka na Univerzitetu Grifit.
Uprkos nepovoljnim rezultatima anketa, Palaščuk je početkom okotbra ove godine odbacila glasine da je spremna da se povuče s položaja premijera i čak izjavila da je „nepokolebljiva u nameri da vodi laburiste na državnim izborima 2024. godine.
Anastasija Palaščuk je žena s najdužim stažom na poziciji premijera u Australiji, pošto je na ovoj funkciji bila od 2015. kada su laburisti s njom na čelu pobedili na izborima u Kvinslendu. Bio je to prvi od tri njena mandata, koji će ostati upamćeni ponajviše po kovid krizi, tokom koje je njena vlada uvodila oštre pandemijske mere. Uostalom, kao i druge jurisdikcije u Australiji.
Od ove sedmice i zvanično, niko od premijera država iz tog vremena više nije na čelu vlade, a što je takođe indikativno – svih šestoro su se i povukli iz politike. Kada se tome dodaju i šefovi ministara u teritorijama, iz vremena kovida ostao je još samo Endrju Bar, koji vodi vladu Teritorije glavnog grada (ACT), dok je Majkl Ganer u Severnoj teritoriji podneo ostavku u maju 2022.
I na Novom Zelandu je viđen isti trend, pošto je premijerka iz doba pandemije Džasinta Ardern takođe napustila politiku iz „privatnih razloga“.
Ko će je naslediti?
Rukovodstvo Laburističke stranke Kvinslenda u petak treba da donese sudbonosnu odluku o tome ko će naslediti Anastasiju Palaščuk na mestu premijera države i lidera koji će ovu partiju povesti na naredne izbore za deset meseci.
Prvi je kandidaturu podneo aktuelni zamenik premijera Stiven Majls, a odmah posle njega to je učinila i ministarka zdravlja Šenon Fentiman.
Nezvanično, očekuje se i kandidatura državnog blagajnika Kamerona Dika, ali on je iznenada otkazao konferenciju za medije planiranu za ponedeljak. Navodno, on pregovara sa frakcijom stranke koja podržava Fentimanovu, koja baš i nije u najboljim odnosima sa Anastasijom Palaščuk i Stivenom Majlsom.
