Svake godine sve više i više starijih Srba naziva Rusko humanitarno društvo Sveti Sergije Radonješki svojim domom. Šta im to pomaže da se tamo osećaju udobno i lagodno?
To je pre svega pažljiv i human odnos zaposlenih, poštovanje njihovih tradicija i načina života, prilika da komuniciraju na maternjem jeziku, jer ne samo stanari doma, već i mnogi zaposleni u ovoj instituciji govore srpski.
Svaku zemlju određuje njeno kulturno nasleđe. Može se čak reći da je kultura posebna vizit karta naroda. Upravo ona pomaže u identifikovanju bilo koje države. Na primer, ako čujemo reči „kroasan“, ili „Monmartr“, odmah pomislimo na Francusku; „zen“ ili „ples zmaja“ – na Kinu; „Uluru“ ili „kengur“ – na Australiju.
Kakve asocijacije imamo kada se pomene Srbija? Razni odgovori na ovo pitanje mogli su se čuti na srpskom festivalu koji je nedavno održan u ruskom domu za stare u Kabramati. Proslava srpskog folklora i tradicije bila je živopisna i nezaboravna, sa jedinstvenom atmosferom i duhom.
Pričalo se o neponovljivom Nikoli Tesli, o beskrajno talentovanim Emiru Kusturici i Goranu Bregoviću. Međutim, glavna pažnja organizatora bila je posvećena narodnim tradicijama i praznicima. Kako je većina srpskih običaja tesno povezana s pravoslavljem, prvenstveno se govorilo o slavi – danu svetitelja koji štiti određenu porodicu. Stanari su se entuzijastično uključili u razgovor, s toplinom se prisećajući priprema za veliki dan i osećaja radosti kada su se rođaci okupljali.
– Na dan slave, naša kuća bila je otvorena za sve – priča Roza Kalić.
Nije slučajno što etnolozi smatraju ovaj praznik ne samo elementom kulturnog nasleđa naroda, već i važnim delom srpskog identiteta. Osnova nacionalnog karaktera su duboka religioznost, gostoljubivost, srdačnost i velikodušnost.
Narodne pesme takođe su bile tema razgovora. Prvi akordi živahne melodije odmah su podigli raspoloženje, pozivajući sede učesnike festivala da se uključe u tradicionalni ples – kolo. Usporavali su ih samo slabi zglobovi i želja da se pogleda mala ali zanimljiva izložba, gde su prikazani odeća, vezeni peškiri, boca za rakiju i drugi eksponati. Posebno interesovanje kod rezidenata izazvala je stara preslica i nacionalna obuća – opanci.
Mnogobrojni baneri sa živopisnim fotografijama koje prikazuju važne trenutke u životu naroda, takođe su doprineli upoznavanju sa Srbijom za neke, i izazivali su prijatne uspomene kod drugih.
Kada je razgovor lagano prešao na kulinarske teme, postalo je jasno da je došlo vreme za gozbu. Ukusni ćevapi, pljeskavice, bureci i pite već su čekali stanare.
Na kraju dana, svi su bili složni u mišljenju da su kultura Srbije, gastronomija i tradicije uspeli da sačuvaju svoju autentičnost i jedinstvenost.
– Bilo je vrlo zanimljivo saznati nešto novo o ovoj divnoj zemlji – iznela je svoje mišljenje Ruskinja Olga Pronina.
Ovaj dan obeležio je i susret kultura, jer učesnici festivala nisu bili samo Srbi, već i stanari drugih nacionalnosti koji žive u Domu za stare Sveti Sergije Radonješki.
