Trenutno koristimo antibiotike, kod ljudi i životinja, iz raznih razloga. Antibiotici smanjuju trajanje bolesti i mogućnost smrti od infekcije. Oni, takođe, sprečavaju infekcije kod ljudi koji su pod visokim rizikom, kao što su pacijenti koji su podvrgnuti operaciji i oni sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Međutim, antibiotici se ne koriste uvek na odgovarajući način. Studije dosledno pokazuju da će doza ili dve adekvatno sprečiti infekcije nakon operacije, ali antibiotici se često koriste nekoliko dana posle toga bez potrebe.
Ponekad koristimo i pogrešnu vrstu antibiotika, ocenjuje dr Alen Čeng, profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetu Monaš.
Istraživanja su pokazala da je 22 odsto upotrebe antimikrobnih sredstava u bolnicama neprikladno.
U nekim situacijama to je razumljivo. Infekcije na različitim mestima na telu obično su posledica različitih vrsta bakterija. Kada dijagnoza nije sigurna, često grešimo, imajući u vidu oprez, dajući antibiotike širokog spektra kako bismo bili sigurni da imamo aktivne tretmane za sve moguće infekcije, dok ne postanu dostupne dodatne informacije.
U drugim situacijama postoji određeni stepen inercije. Ako se pacijentovo stanje poboljšava, lekari imaju tendenciju da jednostavno nastave sa istim tretmanom, umesto da pređu na prikladniji izbor.
U opštoj praksi, pitanje dijagnostičke nesigurnosti i terapeutske inercije često se uvećavaju, smatra dr Čeng. Pacijentima koji se oporave nakon uzimanja antibiotika obično nisu potrebni testovi niti se vraćaju na pregled, tako da ne postoji jednostavan način da saznate da li je antibiotik zaista bio potreban.
Prepisivanje antibiotika može da bude složenije ako pacijenti očekuju ’pilulu za svaku bolest’, ističe profesor. Dok su lekari generalno dobri u edukaciji pacijenata kada antibiotici verovatno neće delovati (na primer, kod virusnih infekcija), bez potvrdnih testova uvek može da postoji dugotrajna sumnja u glavama i lekara, i pacijenata. Ili pacijent ode negde drugde da pronađe recept.
Za druge infekcije, otpornost se može da se razvije ako se tretmani ne daju dovoljno dugo. Ovo je posebno slučaj za tuberkulozu, uzrokovanu spororastućom bakterijom koja zahteva posebno dug kurs antibiotika da bi se izlečila, naglašava dr Čeng.
Šta je problem?
Bakterije postaju otporne na dejstvo antibiotika kroz prirodnu selekciju, one koje prežive izlaganje antibioticima su sojevi koji imaju mehanizam da izbegnu njihovo dejstvo, objašnjava profesor.
Na primer, antibiotici se ponekad daju da bi se sprečile ponovne infekcije urinarnog trakta, ali kao posledica toga, svaka infekcija koja se razvije obično je sa otpornim bakterijama.
Kada se pojavi otpornost na najčešće korišćene antibiotike prve linije, često moramo da tražimo druge efikasne tretmane.
Neki od ovih antibiotika poslednje linije su oni koji su zamenjeni, jer su imali ozbiljne neželjene efekte ili se nisu mogli davati kao tablete.
Razvijeni su novi lekovi za neke bakterije, ali su mnogi mnogo skuplji od starijih, ističe dr Čeng.
Odgovorna upotreba
Koncept antibiotika kao vrednog resursa doveo je do koncepta „antimikrobnog upravljanja“, sa programima za promovisanje odgovorne upotrebe antibiotika.
Antibiotici su retka klasa lekova gde lečenje jednog pacijenta može potencijalno da utiče na ishod drugih pacijenata, putem prenosa bakterija otpornih na antibiotike.
– Kao i svako ljudsko ponašanje, prepisivanje antibiotika je komplikovano, a faktori kao što su ono što lekari smatraju „normalnim“ prepisivanjem, da li mlađi zaposleni smatraju da mogu da izazovu starije doktore, pa čak i njihovi politički stavovi mogu biti važni – objasnio je profesor.
Prema njegovim rečima, postoje i problemi sa ekonomskim modelom za razvoj novih antibiotika. Kada je novi antibiotik prvi put odobren za upotrebu, prva reakcija lekara je da ga ne koriste, bilo da bi se osiguralo da zadrži svoju efikasnost ili zato što je često veoma skup.
Međutim, ovo zapravo ne podstiče razvoj novih antibiotika, posebno kada se budžeti za farmaceutska istraživanja i razvoj mogu lako preusmeriti na razvoj lekova za stanja koja pacijenti uzimaju godinama, a ne nekoliko dana.
Otpornost na antibiotike
Otpornost na antibiotike je već problem. Skoro svi lekari za zarazne bolesti imali su pozive o pacijentima sa infekcijama koje se u suštini ne leče, ili gde su morali da se muče da pronađu zalihe davno zaboravljenih antibiotika poslednje linije, naglasio je profesor.
Već postoje bolnice u nekim delovima sveta koje su morale pažljivo da razmotre da li je još uvek izvodljivo za lečenje raka, zbog visokog rizika od infekcija bakterijama otpornim na antibiotike.
Prema mišljenju dr Čenga, mnogo toga može da se učini da se spreči rezistencija na antibiotike.
– Možemo da podignemo svest da će se mnoge infekcije popraviti same od sebe i da im antibiotici nisu nužno potrebni. Da koristimo antibiotike koje imamo na prikladniji način i za što kraće vreme, uz podršku koordinisane kliničke i javne politike, i nacionalnog nadzora, ističe profesor.
Pored toga, treba pratite infekcije izazvane otpornim bakterijama kako bi se informisali o smernicama kontrole, da se smanji neprikladna upotreba antibiotika kod životinja, kao što je promocija rasta, da se smanji unakrsno prenošenje rezistentnih organizama u bolnicama i zajednici, te da se spreči infekcija drugim sredstvima, kao što su čista voda, adekvatna kanalizacija, higijena i vakcine.
Pored toga, dr Čeng smatra da je potrebno da se nastavi sa razvojem novih antibiotika i alternativa antibioticima, i da se obezbedi da postoje pravi podsticaji za kontinuirani razvoj niza novih lekova.
Antibiotici kod životinja
Kao i kod ljudi, antibiotici se takođe koriste za sprečavanje i lečenje infekcija kod životinja. Međutim, jedan deo antibiotika se koristi za promociju rasta. U Australiji se procenjuje da je 60 odsto antibiotika korišćeno kod životinja između 2005. i 2010. godine, uprkos tome što je podsticanje rasta postepeno ukidano.
Pet miliona smrtnih slučajeva
Globalna studija je procenila da se u 2019. godini skoro pet miliona smrtnih slučajeva dogodilo sa infekcijom koja je uključivala bakterije otporne na antibiotike. Oko 1,3 miliona se ne bi dogodilo da bakterije nisu otporne.
Britanski izveštaj O’Nila za 2014. predviđa da bi smrtni slučajevi od rezistencije na antimikrobne lekove mogli da porastu na deset miliona smrtnih slučajeva svake godine i da koštaju 2-3,5 odsto globalnog BDP-a, do 2050. na osnovu trendova u to vreme.
