Najnoviji izveštaj Safe Work Australije poziva na upotrebu svih vrsta kamena u Australiji, ali vlade neće praviti nikakve zakonodavne promene dok ne donesu odluku na nacionalnom nivou.
Proizvedeni kamen, popularan materijal koji se često koristi za kuhinjske ploče, povezan je sa porastom neizlečive plućne bolesti, među klesarima, zbog visokog sadržaja silicijum dioksida, tvrdi se.
Najčešća bolest je silikoza, nepovratno stanje pluća koje u najgorem slučaju može da izazove preranu smrt.
Safe Work je zamoljen da razmotri moguća rešenja za krizu, ali je zaključio da je potpuna zabrana jedina opcija, rekavši da regulatori nisu uspeli da zaštite radnike od smrtonosne bolesti.
– Nastavak rada sa proizvedenim kamenom predstavlja neprihvatljiv rizik za radnike. Treba zabraniti upotrebu bilo kakvog proizvedenog kamena – navodi se u izveštaju.
Izveštaj je otkrio da su radnici koji su obrađivali proizvedeni kamen ne samo suočeni sa većim rizikom od razvoja silikoze, već su videli i bržu progresiju bolesti i veće šanse za smrt kada su je dobili.
Nacionalni ministar za odnose na radnom mestu, Toni Burk je rekao da će se državne i savezne vlade sastati pred kraj godine kako bi donele odluku o narednim koracima.
– Konačni izveštaj je moćan i ubedljiv. Vrlo jasno pokazuje zašto su nam potrebne dalje akcije da zaštitimo radnike od ove smrtonosne bolesti – rekao je Burk.
Veštački kamen je eksplodirao u popularnosti tokom 2000.-ih, jer je jeftiniji i pristupačniji od drugih građevinskih materijala, poput granita i mermera.
Međutim, kada se preseče, oslobađa finu silicijumsku prašinu, koja može da ošteti pluća kada se udiše.
U izveštaju Safe Work-a se navodi da je prvi australijski slučaj silikoze povezane sa veštačkim kamenom, dijagnostikovan 2015. godine, i da je broj slučajeva, od tada, značajno porastao.
– Dok su slučajevi silikoze pronađeni kod radnika u raznim industrijama i materijala koji sadrže silikozu, nesrazmerno veliki broj dijagnoza silikoze je kod radnika na obradi veštačkog kamena – navodi se u izveštaju.
Uoči objavljivanja izveštaja, proizvođači veštačkog kamena pozvali su na daleko bolju regulaciju umesto potpune zabrane, rekavši da bi stavljanje materijala van zakona izazvalo haos u građevinskoj industriji.
U medijskoj kampanji, proizvođači su rekli, da bi prelazak na veštački kamen koji sadrži nizak nivo silicijum-dioksida i više obrazovanja o bezbednosnim merama pomogli da radnici budu bezbedni.
Međutim, izveštaj Safe Work-a je zaključio da bi čak i veštački kamen sa nižim sadržajem silicijum dioksida predstavljao rizik za radnike.
– Ne postoje naučni dokazi za siguran prag sadržaja kristalnog silicijum dioksida u veštačkom kamenu – navodi se u izveštaju.
Australijski savet sindikata (ACTU) obećao je da će zaustaviti ulazak ovog kamena na gradilišta do jula 2024. ako vlade to do tada ne stavi van zakona.
Pomoćnik sekretara, Lijam Obrajan je rekao da je važno da vlade stvore nacionalni odgovor i da uspostave prelazak industrije i zajednice na bezbednije kamene proizvode.
– Ovo je verovatno jedna od najvećih tragedija od azbesta. Ono što vidimo je da su radnici u dvadesetim i tridesetim godinama pogođeni bolešću koja nema leka, koja je iscrpljujuća, a u nekim slučajevima će biti fatalna – naglasio je Obrajan.
Ujedno je istakao da treba da se razgovara o načinima podrške radnicima kojima je već dijagnostikovana silikoza.
– Naknada za radnike je neadekvatna kada je u pitanju podrška radnicima sa ovakvim bolestima. Moramo osigurati da radnici sa silikozom dobiju najbolji mogući tretman za svoju bolest – naglasio je sekretar sindikata.
Doktori su počeli javno da alarmiraju još 2018. na ’epidemiju’ silikoze, rekavši da bi to mogla postati najveća kriza plućne bolesti od azbesta.
Grem Edvards, lekar rada i član bivše Nacionalne radne grupe za borbu protiv prašine, veruje da je vlada trebalo da objavi nacionalnu zabranu u petak, s obzirom da su opasnosti od veštačkog kamena poznate godinama.
– Odricanje od odgovornosti da donesu tu presudu je jednako industrijskom ubistvu. Svakim danom su ovi radnici izloženi ovoj šteti i oni će umreti, i to bolnom, uznemirujućom, preranom smrću – izjavio je doktor za ABC.
Odluka u decembru?
Ministarka za industrijske odnose Kvinslenda, Grejs Grejs je rekla da bi konačna odluka o tome da li da se primeni zabrana mogla doneti do kraja godine.
– Dogovorili smo se da ćemo se okupiti pre kraja godine, nadamo se u decembru, i da ćemo na tom sastanku doneti konačnu odluku za dosledan pristup – rekla je ministarka.
