Doktori u Viktoriji su, sredinom prošle nedelje, izjavili da će doći do masovnog zatvaranja zdravstvenih klinika, i da će građani ubuduće morati da plaćaju više, da odu kod lekara opšte prakse, ako vlada Viktorije nastavi sa izmenama poreza na plate.
Tri industrijske grupe pokrenule su kampanju protiv poteza da se lekari smatraju zaposlenima u klinikama opšte prakse umesto nezavisnim praktičarima.
Kraljevski australijski koledž lekara opšte prakse (RACGP) rekao je da lekari opšte prakse plaćaju porez za svoje recepcionere, lekare stažiste i medicinske sestre, ali se to nikada nije odnosilo na lekare.
– Oni ne dobijaju nikakve benefite od klinike, uključujući odsustvo, bolovanje, godišnji odmor i prava na WorkSafe. U stvari, oni vode sopstveni posao u okviru klinike – objasnila je Anita Munjoz, predsednica RACGP Viktorije.
Prema njenim rečima, anketa, u kojoj učestvovao 1.297 članova, je pokazala da većina klinika neće moći da apsorbuje dodatni porez na plate u svoje troškove.
– Više od 30 odsto praksi, koje moraju da ispune taj poreski zakon, će verovatno odmah postati nesolventno. Ovo vidimo kao apsolutnu katastrofu za opštu praksu, za naše pacijente i za zdravstveni sistem u celini. Ovo je zaista najveća egzistencijalna pretnja opštoj praksi i zdravstvenom sistemu, u čitavoj mojoj karijeri – naglasila je dr Munjoz.
Sia Medical, veći medicinski lanac, je rekao da mu je dato dve nedelje da dostavi podatke, o platnom spisku za lekare opšte prakse, koji rade u njegovih osam klinika, i to za poslednjih deset godina.
Rečeno je da ako se porez na plate uvede retroaktivno, moraće da plati između dva i pet miliona dolara.
– Kada uzmete u obzir, da samo dr Sia i njegova grupa opslužuju pola miliona ljudi, gubitak njegove grupe bio bi apsolutna katastrofa – rekla je dr Munjoz.
Druga klinika u Tulamarinu suočila se sa računom od 800.000 dolara.
Dr Munjoz je istakla da će ovo verovatno značiti zatvaranje te prakse, za koju je rekla da služi ugroženom delu zajednice.
Prema rečima, Mukeša Hajkervola, koji je radio skoro 30 godina u zapadnom Melburnu kao lekar opšte prakse i predsednik je GP Alijanse Australije, opšte prakse rade sa malim maržama, te da će porez morati da se prebaci na pacijente, što će ih koštati oko 20 dolara više da odu kod lekara.
– Mi smo, u svetskim okvirima, jedan od najboljih zdravstvenih sistema na svetu i naša dugovečnost kao nacije je jedna od najvećih na svetu, a videti da će to nestati biće problem. Nećemo dobiti univerzalnu zdravstvenu zaštitu. Biće to za građane koji to mogu da priušte i to je pogrešno – naglasio je Hajkervol.
Martin Klark, iz poslovnog saveta primarne zdravstvene zaštite, istakao je da bi veće naknade mogle da dovedu do toga da pacijenti preplave državne bolnice.
– Mnogi pacijenti koji dolaze u naše ordinacije neće moći da dolaze redovno ili možda uopšte neće moći da posećuju lekare zbog troškova ovog novog poreza, što znači da će se ovaj posao prevaliti na nove centre za hitnu negu i u odeljenja za hitne slučajeve – objasnio je dr Klark.
Sem toga, dr Munjoz je istakla da bi to bio značajan trošak za državu.
– Mediker obezbeđuje povrat od 42 dolara za 15-minutne konsultacije sa lekarom opšte prakse. Ukoliko ta osoba ode u hitnu pomoć da dobije pomoć od 15 ili 30 minuta, poreskog obveznika će to koštati 515 dolara da pacijent samo uđe na vrata, a ne da mu se pruži bilo kakva nega, tako da ne možemo da razumemo razloge da se oporezuje opšta praksa – rekla je dr Munjoz.
RACGP je poslao postere na 1.500 klinika širom države kako bi skrenuo pažnju pacijenata na poreske promene.
Dr Munjoz je rekla da se nada da će promena premijera, i da će umesto sa Danijelom Endrjuzom, moći ponovo da započnu razgovor na ovu temu sa Džasintom Alen.
– Ukoliko ovo ne uradimo kako treba i ako ne uspemo, onda nećemo imati lekare stažiste, lekare opšte prakse koji podučavaju, i nećemo imati na raspolaganju ordinacije da vidimo pacijente kojima je potrebna nega – rekla je doktorka.
Lekari nisu drugačije tretirani?
Predstavnik vlade Stiv Dimopulos je rekao da lekari opšte prakse nisu tretirani drugačije u odnosu na druge industrije ili radnike u Viktoriji.
– Uprava državnih prihoda radi ono što inače radi kao normalan tok svog rada, a to je da procenjuje različite aranžmane zapošljavanja – rekao je Dimopulos.
