Alan Džojs, prvi čovek Kvantasa, juče se povukao sa funkcije nakon burne prethodne nedelje za avio-kompaniju.
Kvantas je u utorak najavio raniji odlazak Džojsa, koji je trebao da se penzioniše za dva meseca, kako bi „pomogao kompaniji da ubrza svoje obnavljanje“, rečeno je u saopštenju kompanije.
– U poslednjih nekoliko nedelja, fokus na Kvantasu i događaje iz prošlosti, jasno su mi stavili do znanja da kompanija prioritetno mora da nastavi sa svojom obnovom. Najbolja stvar koju mogu da uradim u ovim okolnostima je da sada odem u penziju i predam kompaniji Vanesi i novom menadžerskom timu, znajući da će obaviti odličan posao – rekao je Džojs u svojoj izjavi od utorka.
Ova vest o njegovom iznenadnom odlasku stigla je za manje od nedelju dana nakon što je regulator konkurencije pokrenuo sudski postupak protiv kompanije Kvantas zbog navodne prodaje karata za letove koji su već bili otkazani u periodu od tri meseca.
Kvantas je rekao da te optužbe shvata ozbiljno.
Trenutni finansijski direktor avio-kompanije, Vanesa Hadson, preuzeće ulogu generalnog direktora i glavnog izvršnog direktora grupe od 6. septembra, i prva je žena izvršni direktor u 103-godišnjoj istoriji avio-kompanije.
Ona je trebalo da preuzme dužnost od u novembru, nakon što je imenovana u maju ove godine.
Džojs je proveo 15 godina kao izvršni direktor avio-kompanije i produžio je svoj mandat na zahtev odbora kompanije Kvantas, kako bi pomogao u njenom oporavku od pandemije.
Vratiti poverenje javnosti
Džojs je rekao da je bilo na mnogo toga na šta je bio ponosan tokom svoje 22 godišnje karijere u Kvantasu, uključujući i poslednjih 15 godina kao izvršni direktor.
– Bilo je mnogo uspona i padova, i očigledno je da još mnogo toga treba da se uradi. Ali, odlazim znajući da je kompanija suštinski jaka i da ima svetlu budućnost – izjavio je Džojs.
Predsednik kompanije, Ričard Gojder se zahvalio Džojsu na njegovoj službi, rekavši da je njegova odluka da ode u penziju pokazala da mu je kompanija na prvom mestu. Ujedno je napomenuo da se Kvantas sada suočava sa zadatkom da povrati poverenje javnosti.
U ponedeljak, Kvantasov odbor direktora izdao je saopštenje, kao odgovor na akciju ACCC-a, u kojem se izvinio zbog neispunjenja očekivanja nakon pandemije.
Odbor je, takođe, priznao da je reputacija Kvantasa već teško pogođena na nekoliko frontova i da ozbiljno shvataju frustraciju i razočarenje zajednice.
– Znamo da će biti potrebno vreme da se to popravi. I apsolutno smo odlučni da to uradimo – rečeno je u njihovom saopštenju.
Zahtev sindikata
Nacionalni sekretar Sindikata transportnih radnika, Majkl Kejn je rekao da je vest o odlasku Džojsa iz Kvantasa prva dobra odluka koju je Kvantasov odbor doneo u dugom vremenskom periodu.
Kejn je rekao da Džojsu treba da se odmah oduzmu njegovi milionski vredni bonusi.
– Alan Džojs odlazi u penziju, dva meseca ranije, sa platnim paketom od 24 miliona dolara, ostavljajući za sobom jedan od najvećih nereda u korporativnoj istoriji Australije. Nakon što je konačno dobio javnu kritiku, koju zaslužuje, jer je uništio jednu od najcenjenijih australijskih kompanija, Alan Džojs odlazi sa bonusom od 10 miliona dolara, kako je objavljeno u petak – naglasio je Kejn, insistirajući da mu se ti bonusi oduzmu.
Da je kojim slučajem Džojs ostao kao izvršni direktor Kvantas do novembra, akumulirao bi oko 125 miliona dolara, tokom vremena provedenog na poslu.
Nejasno je šta će se dogoditi sa njegovim pravima sada kada se povukao. Kejn je rekao da je nakon rekordnog profita kompanije, pre oporezivanja, od 2,5 milijardi dolara prošlog meseca, pored 2,7 milijardi dolara vrednog finansiranja poreskih obveznika, koje je avio-kompanija dobila tokom pandemije, i ranijih poteza od prizemljenja flote do ilegalnog angažovanja spoljnih firmi, kompanija sada mora da se ponovo fokusira i zacrta novi put.
– Kvantas treba da vrati dobre, sigurne poslove i standarde kvaliteta – naglasio je Kejn.
Australijski savet sindikata (ACTU) je, takođe, pozdravio odluku Džojsa da napusti avio-kompaniju ranije nego što je planirano, i rekao da je to prilika da Kvantas počne iznova.
– Iako pozdravljamo odlazak Alana Džojsa, ono što zaista treba da ode je kultura profita nad ljudima. Sada je prilika za Kvantas da povrati svoju reputaciju vodećeg nacionalnog prevoznika, radeći sa sindikatima, kako bi radnicima isplatili poštene plate i uslove koje zaslužuju, i povratio veru kupaca u ovu avio-kompaniju – naglasila je predsednica ACTU, Mišel Onil.
Hronologija problema
U proteklih dve nedelje, Kvantas je bio umešan u brojne kontroverze.
U ponedeljak prošle nedelje, avio-kompanija je priznala da nije otkrila pravu vrednost svojih neotplaćenih kredita za otkazane letove, tokom saslušanja pred Odborom Senata u Melburnu.
Kvantas je izjavio da ima 370 miliona dolara neotplaćenih kredita za letove u svojim knjigama, ali senatorima je tokom saslušanja rečeno da Džetstar ima još 100 miliona dolara ovih kredita i da Kvantasovi međunarodni putnici, takođe, imaju više kredita za letove koji im se duguju, kako su Vesti već pisale.
Rukovodioci avio-kompanije su, takođe, rekli senatorima da su postavili krajnji rok do 31. decembra za potraživanje neotplaćenih kredita u milionima dolara. Međutim, nakon reakcije javnosti, Kvantas je od toga odustao.
U četvrtak je Džojs saopštio da Kvantas ukida datume isteka za kredite za kovid putovanja u vrednosti od 570 miliona dolara, koji se duguju australijskim i međunarodnim klijentima.
Istog jutra, australijski regulator konkurencije, ACCC, optužio je Kvantas da se upustio u obmanjujuće radnje, jer je navodno reklamirao i prodavao karte za letove koje je avio-kompanija već otkazala. Pokrenuta je tužba pred Federalnim sudom Australije.
Korisnici Kvantasa su, takođe, pokrenuli grupnu tužbu u vezi sa kreditima za letove avio-kompanije.
Nema vraćanja 2,7 milijardi dolara
Prošlog meseca, Džojs je ponovo isključio mogućnost vraćanja 2,7 milijardi dolara poreskih obveznika datih tokom pandemije, uključujući 855 miliona dolara isključivo za subvenciju za plate jobkeepera.
On je tada izjavio da je najbolji način za Kvantas da vrati novac, tako što će ostvariti veći profit, dakle plaćati veći korporativni porez, a avio-kompanija će ponovo platiti korporativni porez u finansijskoj 2025. godini.
