Novi međunarodni aerodrom, Bedžeris Krik u Zapadnom Sidneju, još je daleko od završetka i otvaranja, predviđenog za kraj 2026, ali je već uspeo da izazove nezadovoljstvo lokalnog stanovništva.
Mnoge koji žive na zapadu, jugozapadu i severozapadu sidnejske metropole nije obradovao preliminarni plan uzletanja i sletanja aviona, odnosno koridora kojima će avioni danonoćno preletati iznad krovova njihovih kuća.
Dugo očekivana šema, koju su napravili stručnjaci za avio saobraćaj, pokazuje da će mnoge trase voditi preko gusto naseljenih predgrađa, i da će buka u nekim delovima biti izražena i u 70 decibela, što je jednako zvuku centrifuge najbučnije veš mašine kada stojite u njenoj neposrednoj blizini.
I tako između 20 i 49 puta svakog dana!
Pritom, treba imati na umu, da će aerodrom u Bedžeris Kriku, čija izgradnja košta 5,3 milijardi dolara, biti prvi u Novom Južnom Velsu koji će raditi bez ograničenja i zabrane sletanja i poletanja u kasnim noćnim satima. Dakle, avioni će leteti 24 sata dnevno, svih sedam dana u nedelji.
Predloženo je nekoliko putanja leta, koje će određivati pravac i jačina vetra. Na osnovu toga će se razlikovati i dve piste, koje su nazvane Pista 05 i Pista 23.
Na Pistu 05 avioni će sletati sa jugozapada, a poletaće ka severoistoku, dok će pravci za Pistu 23 biti obrnuti – sletanje sa severoistoka i poletanje ka jugozapadu.
Ovi koridori će najviše pogoditi žitelje naselja Ladenam, Bedžeris Krik i Erskin Park, koji bi u nekim slučajevima mogli da čuju i buku od preko 70 decibela.
Stručnjaci kažu da se nivo buke od 70 decibela smatra standardom za putničke avione i buka je tolika da ometa razgovor ljudi u zatvorenom prostoru.
Učestaloj buci biće izloženi i stanovnici Penrita, Blektauna, Maunt Druita, Prospekta, Vindzora i Orčards Hila.
Erskin Park će biti jedno od najteže pogođenih predgrađa kada se bude koristila Pista 05. Predviđa se da će stanovnici ovog dela Sidneja imati između 20 i 49 preletanja s bukom od preko 70 decibela tokom 24 sata, kada aerodrom bude u punoj upotrebi.
U slučajevima kada bude korišćena Pista 23, najviše letova biće usmereno preko Grindejla i Brindželija, koji su mahom slabo naseljeni predeli, udaljeni oko 20-25 kilometara zapadno od Liverpula. Stanovnici u ovoj oblasti, kao i u novom predgrađu Ladenam, do 2033. godine će i tokom noći čuti između 10 i 19 letova koji premašuju 60 decibela, što je nivo koji se smatra jačinom koja remeti san.
Dalje, u predgrađima Sent Meris i Marsden Parku ovi nivoi buke će se osetiti dva do četiri puta tokom noći. Očekuje se da će stanovnici Liverpula i Kelivila čuti povremeni let od 42 decibela tokom noći, što je znatno ispod granice koja ometa san.
Takođe, u naseljima Springvud, Rosmor i Paramata čuće se svakodnevno po nekoliko bučnih letova, ali znatno ispod 70 decibela.
Dobra vest je da postoji i treća pista, koja će biti korišćena noću, kada je manja frekvencija avio-saobraćaja, kako bi se smanjio uticaj buke na najnaseljenije oblasti Zapadnog Sidneja.
Savezna ministarka transporta Ketrin King kaže da su koridori pažljivo planirani.
– Preliminarne putanje leta su razvijene u skladu s principima dizajna vazdušnog prostora koji odražavaju povratne informacije zajednice o putanjama leta objavljenim 2015. godine. Ovi principi uključuju minimiziranje letova iznad stambenih područja i smanjenje uticaja aviona na zajednicu tokom noći – rekla je King.
Piter Dolin iz udruženja građana „Stanovništvo protiv aerodroma u Zapadnom Sidneju“ još jednom je izrazio nezadovoljstvo zbog predloženog plana.
– Drago nam je što su nadležni ovako transparentno objavili trase budućeg aerodroma, ali smo u isto vreme i prilično zabrinuti zbog toga koji će biti konačni koridori za letove – rekao je Dolin.
On je naglasio i da je nepravedno da postoji razlika između dva sidnejska aerodroma, pošto sadašnji na istoku grada ima na snazi zabranu kasnih noćnih sletanja i poletanja, dok to nije slučaj sa Bedžeris Krikom, koji će raditi non-stop.
Planirano je da novi aerodrom u Zapadnom Sidneju, kada dostigne maksimum svog kapaciteta do 2033. godine, ima kapacitet od 81.000 letova i deset miliona putnika godišnje.
Ugrožene Plave planine
Posebno nezadovoljstvo iskazuju stanovnici naselja na Plavim planinama, jer se strahuje da će oni biti jedni pod najviše pogođenih preletanjima aviona. Naročito rute ka severu, ka gradovima u Kvinslendu, predviđene su duž Velikog zapadnog autoputa, severno od glavnih stambenih oblasti Plavih planina. Gradonačelnik Plavih planina Mark Grinhil kaže da je zabrinut zbog buke, ali i zbog potencijalnog uticaja aerodroma na područje koje se nalazi na listi svetske baštine.
– Trase letenja pokazuju potpuno zanemarivanje ljudi na Plavim planinama i područja svetske baštine. Naš kvalitet života je ugrožen, a ako se naša svetska baština ugrozi jer će buka negativno uticati na prirodu, onda će četiri miliona turista godišnje ispariti sa Plavih planina, a sa njima i mnoga radna mesta – istakao je Grinhil.
Interaktivna mapa
Savezna vlada je pustila u rad specijalni vebsajt na kojem se mogu proveriti nivoi buke i broj preleta za tačne adrese na zapadu Sidneja. Interaktivna mapa dostupna je na internet stranici www.wsiflightpaths.aerlabs.com. Ako živite u ovom delu grada, dovoljno je da upišete ime ulice u kojoj živite i saznaćete koliko letova dnevno i na kojoj visini će preletati iznad vašeg krova.
