Prema novim podacima koje je, krajem nedelje, objavio Biro za statistiku, populacija Australije porasla je za 1,9 odsto u 2022 godini.
Ovo je najbrža stopa rasta za više od 13 godina, do koje je došlo i zbog značajnog rasta migracije nakon pandemije.
Međutim, iako je reč o značajnim brojkama, demograf dr Elin Čarls-Edvards je upozorila da je veliki deo migranata samo privremeno u državi, kako bi se prevazišao kritičan nedostatak radne snage, te da će taj broj smanjiti u narednim godinama.
Pa ipak, šef demografije ABS-a, Bajdar Čo je rekla da je ovo najveća stopa rasta od 2008.
– Naša populacija je, na dan 31. decembra 2022, brojala 26,3 miliona ljudi, nakon što smo zabeležili porast od 496.800 ljudi tokom godine – istakla je Čo.
Prema njenim rečima, bilo je 619.600 dolazaka iz inostranstva i 232.600 odlazaka, što je rezultiralo povećanjem stanovništva Australije za 387.000 ljudi zbog prekomorskih migracija.
Čo je rekla da je oporavak dolazaka međunarodnih studenata doveo neto stopu migracije iz inostranstva na „istorijske maksimume“, dok su odlasci zaostajali za nivoima koji se obično viđaju tokom protekle decenije.
– Očekuje se da će se ovaj obrazac nastaviti, kako međunarodni studenti nastave da se vraćaju nakon ponovnog otvaranja međunarodnih granica, međutim, sve je manje studenata spremnih da odu, jer je vrlo malo njih stiglo tokom pandemije – istakla je Čo.
Čarls-Edvards je rekla da su brojke na prvi pogled izgledale šokantno, ali su jasniji zbog vremena otvaranja međunarodnih granica i sastava migranata koji dolaze u Australiju.
– Reč je uglavnom o privremenim migrantima, međunarodnim studentima i turistima. Imamo istorijski nisku nezaposlenost, a i dalje postoji nedostatak radne snage u mnogim industrijama – istakla je Čarls-Edvards i dodala da je neizbežno da će postojati određeni pritisak na stambeni sistem zbog ovog povećanja broja ljudi u zemlji.
Prema rečima Čarls-Edvards, kad je reč o kratkoročnom uticaju na stanovanje, treba imati na umu da će stanovništvo biti koncentrisano u određenim oblastima, kao što su univerziteti i gradska područja.
– Ono što bi smo mogli da vidimo u nekim od ovih oblasti je prelazak na grupno stanovanje i distanciranje od domaćinstava samaca, što je bilo karakteristično tokom kovida u tim delovima grada – objasnila je Čarls-Edvards.
Inače, prirodni priraštaj stanovništva bio je znatno manji u 2022. godini, i to za 23,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Tokom 2022. godine zabeleženo je 300.700 rođenih i 190.900 umrlih, što je prirodni priraštaj od 109.800 ljudi. Broj umrlih je porastao za 11,1, a rođenih se smanjio za 4,6 odsto.
Nik Par, demograf je ocenio da bi relativno niska stopa nataliteta u 2022. godini mogla da bude direktno povezana sa porastom rađanja 2021. godine.
– Češći razmak među decom je dve i tri godine, relativno je retko videti dvoje dece između kojih razlika u godinama svega jedna. Kako smo imali porast rođenih u 2021. godini, verovatno tek sledeće ili naredne godine možemo da očekujemo da ove majke ponovo rode – istakao je Par.
Međutim, gledajući dugoročno, kako je istakla Čarls-Edvards, očekuje da će procenat plodnosti nastaviti da opada.
– Došli smo u situaciju kada su žene dugo odlagale rođenje prvog deteta, tako da teško možemo da očekujemo da će u kasnijim godinama roditi još dece – objasnila je Čarls-Edvards.
Prema podacima, mortalitet kao posledica kovida je bio glavni doprinos povećanju broja umrlih i manjem prirodnom priraštaju.
Pozitivan priraštaj
Prema podacima ABS-a, sve države i teritorije su prošle godine imale pozitivan priraštaj stanovništva.
Zapadna Australija je imala najbržu stopu rasta od 2,3, a sledi Kvinslend sa 2,2 odsto. S druge strane, Tasmanija je imala najsporiju stopu rasta od 0,5 odsto.
Neto migracija iz inostranstva je dala najveći doprinos rastu broja stanovnika u svim državama i na teritoriji glavnog grada Australije, dok je prirodni priraštaj bio najveći doprinos u rastu broja stanovnika u Severnoj teritoriji.
