Čak dve trećine zaposlenih u Australiji strahuje da neće imati dovoljno novca kada ode u penziju. Najveća zabrinutost vlada među osobama rođenim do 1964. godine, koji se nalaze pred kraj radnog veka, pokazuje studija rađena na zahtev kompanije za finansijske savete i računovodstvene usluge Findex.
Oko 52 odsto ispitanika koji pripadaju generaciji bejbi bumera (rođeni između 1946. i 1964. godine) i 38 odsto generacije iks, rođenih od 1965. do 1981. godine, nije uvereno u to da će imati sredstva potrebna za udoban penzionerski život, u poređenju sa 31 odsto milenijalaca, rođenih između 1981. i 1996. godine.
Istraživanje je obuhvatilo više od 1.000 učesnika i fokusiralo se na ljude u ranim fazama planiranja penzionisanja, pa do ljudi koji su pred penzijom širom gradskih i regionalnih oblasti. Oni koji se približavaju životnoj prekretnici osećaju se najmanje sigurni u svoje finansije.
Naime, troškovi života, visoke kamate, značajan rast cena zakupa nekretnina i troškovi stanovanja uticali su na sposobnost planiranja udobnog penzionisanja.
Zakupnine u glavnim gradovima porasle su u proseku za 11,7 odsto u protekloj godini, prema analitičarima kompanije Corelogic, što je novi rekord, koji je u velikoj meri zasnovan na sve većoj potražnji za stanovima, a ne za kućama.
Stope slobodnih nekretnina u glavnim gradovima su rekordno niske, sa izuzetkom Hobarta i Kanbere. I zakup u regionalnim delovima zemlje je porastao za 2,2 odsto od poslednjeg kvartala prošle godine, što je rast od 4,5 odsto na godišnjem nivou.
Osim toga, poznato je da stambena nesigurnost daleko više utiče na starije Australijance. Tako je parlamentarna istraga, krajem prošle godine, zaključila da su beskućnici u Novom Južnom Velsu najčešće osobe starije od 55 godina, dok su žene posebno izložene problemu stambene sigurnosti.
Takođe, širom Australije svaka sedma osoba koja se suočila sa beskućništvom, bila je starija od 55 godina, pri čemu je veća verovatnoća da će žene u tom dobu biti pogođene ovim problemom nego muškarci.
Sledeća stavka je borba sa rastućom otplatom hipoteka, nakon niza porasta kamatnih stopa, dok cene nekretnina nastavljaju da rastu širom zemlje.
Početkom ovog meseca je objavljen podatak da se svaki peti klijent Nacionalne australijske banke (NAB) nalazi u „hipotekarnom zatvoru“, što znači da nisu u mogućnosti da finansiraju svoj kredit zbog viših kamata.
Izvršni kodirektor Findex-a Met Gejms je rekao da je većina ljudi sklona tome da se „opusti“ kada je u pitanju planiranje penzionisanja.
– Tek kada konačno dođe to vreme, suočeni su sa realnošću da su njihova postojeća štednja i bilans penzije nedovoljni u ovakvoj ekonomskoj klimi – istakao je Gejms.
Zaposleni Australijanci doživeli su najveći godišnji skok troškova života u istoriji, prema podacima koje je ranije ovog meseca objavio Australijski biro za statistiku (ABS). Takođe, očekuje se da će troškovi života nastaviti da rastu tokom ove godine.
Podaci indeksa troškova života pokazuju da su sva domaćinstva zabeležila povećanje godišnjih troškova u martovskom tromesečju 2023. Povećanja su se kretala od 7,1 do 9,6 odsto, što je sve više od godišnjeg rasta indeksa potrošačkih cena od 7,0 odsto.
A, da bi se dočekala sigurna mirovina, prema Asocijaciji penzionih fondova za penziju Australije, novom penzioneru je danas potrebno više od 500.000 dolara u super fondu. Taj iznos je iznad nacionalnog proseka od 356.000 dolara za muškarce i 288.000 dolara koliko na superu imaju žene u ranim šezdesetim godinama.
Slaba finansijska pismenost
Studija je takođe otkrila da svaki drugi ispitanik ne veruje da dobro razume kolika su finansijska sredstva potrebna za udobno penzionisanje. Rodni disparitet je bio očigledan u finansijskoj pismenosti, jer je 27 odsto žena izjavilo da svoje finansijsko stanje loše razume, u poređenju sa 15 odsto muškaraca.
Skupo savetovanje
Kodirektor Findex-a Met Gejms smatra i da mnogi Australijanci veruju da su usluge finansijskog savetovanja preskupe. Skoro 35 odsto ispitanika reklo je da su troškovi prepreka, dok je 32 odsto ispitanika reklo da ne zarađuje dovoljno da bi se savetovanje isplatilo, a 19 odsto smatra da odugovlačenje utiče na njihovu odluku.
