Nedavno izlaganje konsultantske firme Mirus Australija, koja savetuje ustanove za negu starih lica, izazvalo je brojne polemike u javnosti.
Mirus je savetovao pružaoce usluga starim licima, da iskoriste postojeći sistem za negu starih lica, uzimajući u obzir koji stanovnici će im doneti veće profitne marže, i ujedno su ih pozvali da osiguraju te klijente i obezbede novac sada, pre nego što se uvedu novi propisi.
Potpuno razumljivo što je došlo do negodovanja, pa su predstavnici Stranke zelenih rekli da su zabrinuti da se ljudi u domovima za stara lica tretiraju kao roba.
S druge strane, jedan od kreatora novog modela finansiranja staračkih domova je optužio neke pružaoce ovih usluga i konsultantske firme da pokušavaju da iskoriste sistem za finansijsku dobit.
O čemu se zapravo radi?
Mirus Australija, konsultantska firma koja pruža savete jednoj četvrtini industrije nege starih lica i upravlja sa oko pet milijardi dolara prihoda za ove klijente, kvantifikovao je koji su stariji Australijanci komercijalno najprofitabilniji za staračke domove.
Prema nedavno uvedenom modelu finansiranja australijske nacionalne klasifikacije nege za starije osobe, subvencije koje se isplaćuju pružaocima usluga određuju se prema potrebama nege svakog stanovnika.
Stanovnici staračkih domova se svrstavaju u 13 kategorija, u zavisnosti od nivoa nege koja im je potrebna, s tim da oni kojima je potrebna veća nega ostvaruju veće subvencije.
Od oktobra ove godine, subvencije će obavezati pružaoce usluga da isporuče obavezne zapisnike o nezi za svakog štićenika. Za svaku kategoriju stanovnika zapisnici se razlikuju.
Upravo ovaj novi model je bio razlog da Mirus upozori staračke domove na koji način će se reklasifikacija stanovnika odraziti na njihovo poslovanje ukoliko im se pogorša zdravlje. Rezultat bi bio više obaveznih minuta nege, što može da ugrozi prihode staračkih domova, jer povećane subvencije neće pokriti dodatne troškove.
Endrju Farmer, partner Mirusa, u video brifingu je rekao da mnogi pružaoci usluga nisu spremni za ključnu preporuku kraljevske komisije, koja će od oktobra zahtevati prosečno 200 minuta dnevne nege za svakog stanovnika u čitavom sektoru.
Promena, takođe, zahteva u proseku 40 minuta nege diplomirane medicinske sestre, dok će stanovnicima staračkih domova, koji imaju osnovne zdravstvene probleme, uključujući kognitivne probleme ili teškoće s kretanjem, biti potrebno do 53 minuta nege.
Ono čime se Mirus Australija bavio to je da ispita kako na ove subvencije utiču troškovi novih obaveznih minuta nege. Viši menadžer te komapnije za podatke i analitiku, Tajler Fišer, kaže da su najmanje profitabilni stanovnici kategorije jedan, koji su nepokretni i koji su na nezi.
– Viša marža profita je uvek poželjna, jer to znači da je kompanija uspešnija i efikasnija u smislu ostvarenog prihoda u poređenju sa troškovima – rekao je Fišer.
Iz Mirusa su takođe predložili staračkim domovima da se stara lica strateški reklasifikuju „na način koji koristi poslovanju“. Starački dom može da odredi kada će ova reklasifikacija da se desi, ali je i dalje potrebna nezavisna procena.
– U brizi o starima, ne možemo da kontrolišemo ko dolazi i većina ustanova želi da bude u mogućnosti da primi stanovnike na osnovu potreba, a ne njihove klasifikacije subvencija – istakao je Fišer i dodao da reklasifikacija starih lica zarad većih subvencija, možda nije uvek najbolja poslovna odluka.
Tom prilikom je Fišer upotrebio primer premeštanja stare osobe iz sedme u devetu kategoriju, čime bi se štićenik premestio iz kategorije potpomognute mobilnosti u kategoriju koja nije pokretna.
Ovo bi povećalo vladinu subvenciju za deset dolara dnevno, ali bi zahtevalo dodatnih 11 minuta nege medicinske sestre.
Na kraju brifinga, Farmer je rekao staračkim domovima da bi Mirus mogao da im pomogne da prilagode svoje klasifikacije kako bi maksimizirali prihod.
– Obezbedite novac sada, dok vaši minuti za negu nisu obavezni. Ovo je godina tranzicije, kako ju je vlada osmislila – rekao je Farmer, uz napomenu da je prema njihovoj analizi najmanje profitabilan stanovnik osoba koja je nepokretna i koja mora da bude na privremenoj nezi.
Logično da je ovakvo savetovanje izazvalo buru nezadovoljstva, koja je rezultirala predlogom da se savezna vlada hitno pozabavi neželjenom posledicom svog modela finansiranja brige o starima, koji bi mogao da dovede do toga da pružaoci usluga izbegavaju stanovnike kojima je briga najpotrebnija.
Kad ljudi nisu prioritet
Penzionisani advokat Brajan Keon-Koen pozvao je Saveznu vladu da istraži modeliranje Mirusa, tvrdeći da se ne daje prioritet ljudima i njihovim potrebama.
– Kada model finansiranja stvara neproporcionalne rezultate za ustanove za brigu o starima, tako što finansijski podstiče prijem osoba sa manje složenim potrebama od drugih, onda se čovek ne stavlja na prvo mesto – istakao je osnivač Aged Care Justice, neprofitne organizacije koja pruža porodicama pravno zastupanje.
“Skidanje kajmaka“
Profesorka Keti Igar, bivša savetnica kraljevske komisije za brigu o starima, pomagala je u dizajniranju vladinog modela finansiranja. Ona kaže da novi sistem otežava pružaocima usluga da „manipulišu sistemom procene kako bi maksimizirali prihode“.
– Briga o starima je veliki posao i konsultanti zarađuju bogatstvo pokušavajući da manipulišu sistemom. Nažalost, skidanje kajmaka, odnosno biranje stanovnika na osnovu toga ko donosi više profita, već godinama je velika stvar u nezi starih – istakla je Igar.
“Stariji nisu roba“
Senatorka Zelenih Dženet Rajs je ogorčena kategorizacijom stanovnika prema profitu i kaže da će pokrenuti to pitanje sa vladinim poslanicima u Senatu.
– Ljudi koji se brinu o starima zaslužuju brigu i podršku, a ne eksploataciju koja povećava profit pružaoca usluga. Stariji nisu roba, oni su ljudi – reagovala je Rajsova.
