Nedavni izveštaj “Sidnej Morning Heralda“, o nedostatku vode za piće u gradu Valgetu na severu NSW, gde je koka-kola jeftinija od flaširane vode, izazvala je reakciju zdravstvenih stručnjaka.
Oni su pozvali kompanije za proizvodnju bezalkoholnih pića da budu odgovornije, zato što su napici sa kofeinom i puni šećera jeftiniji od flaširane vode.
Naime, grad Valget se oslanja na podzemne vode otkako su obližnje reke presušile, ali voda nije za piće i poredi se sa vodom u nerazvijenim zemljama.
Loš kvalitet vode iz Velikog arteškog basena je značio da lokalno stanovništvo troši i do 50 dolara nedeljno na flaširanu vodu.
Kreg Sinkler, portparol alijanse “Rethink Sugary Drink“, rekao je da proizvođači bezalkoholnih pića moraju da budu odgovorni, te da je potrebna vladina intervencija, kako bi se preorijentisale preferencije za bezalkoholna pića.
Ujedno je istakao, da kada je reč o troškovima proizvodnje, flaširana voda bude skuplja od gaziranih pića.
Sinkler, koji je i šef odeljenja za prevenciju bolesti u Viktorijanskom savetu za rak, je rekao da pića sa visokim sadržajem šećera i kofeina izazivaju zavisnost, te da su ih proizvođači plasirali na način kako bi osigurali da im se kupci stalno vraćaju.
– Industrija jasno zna šta radi, u smislu da ove proizvode učini dostupnim po niskoj ceni u udaljenim zajednicama. Kada kombinujete nisku cenu, velike količine šećera, dovodite do neželjenih dejstava uključujući dijabetes tipa dva, rak i srčana oboljenja. Potrebna nam je vladina intervencija kako bismo osigurali da cena nije povoljna za potrošača i svakako da ne potkopavamo izuzetno važnu vrednost čiste, sveže vode – naglasio je Sinkler.
Profesor Greg Lesli, direktor UNSV Globalnog instituta za vodu je rekao da je nivo natrijuma u bušotinskoj vodi u Valgetu bio do 300 miligrama po litri, odnosno 15 puta veći od nivoa od 20 miligrama po litri, koji preporučuje Nacionalni savet za zdravlje i medicinska istraživanja za ljude sa hroničnim zdravstvenim stanjima kao što su hipertenzija, bolesti srca ili problemi sa bubrezima.
Kombinacija klimatskih promena, suše i poplava i lošeg upravljanja vodom u basenu Marej-Darling okrivljena je za smanjenje kvaliteta i kvantiteta Valgetovih površinskih voda. Uzvodna industrija je, takođe, uticala na reku kroz prekomernu ekstrakciju i zagađenje.
Lesli je rekao da bi postrojenje za desalinizaciju moglo da smanji sadržaj soli u bušotinskoj vodi i da je potrebno isprati vodovodne cevi kako bi se smanjio miris.
Bivša vlada NSW izgradila je postrojenje za desalinizaciju, koje je moglo da smanji sadržaj soli u bušotinskoj vodi, ali je zatvoreno, jer se planeri nisu pripremili za pitanja upravljanja otpadom koja su povezana sa radom postrojenja.
Lesli je rekao da Savetu Valgeta nedostaju prihodi od tarifa, da bi se pozabavili problemom i da je vlada Novog Južnog Velsa trebala da pomogne i pruži dodatnu podršku potrebnu za poboljšanje kvaliteta vode.
Portparolka ministarstva za životnu sredinu, Tanje Plibersek je rekla da nije dobro pojedini Australijanci nemaju pristup bezbednoj vodi za piće.
– U skladu sa Zakonom o vodama, snabdevanje pijaćom vodom je odgovornost vlade Novog Južnog Velsa. Ali, i Savezna vlada pomaže. Uložili smo 150 miliona dolara da pomognemo državama da obezbede sigurnu i pouzdanu vodu udaljenim i regionalnim zajednicama starosedelaca – naglasila je portparolka.
Ministarka za vode NSW, Rouz Džekson, sazvala je sastanak na nivou izvršne vlasti u različitim odeljenjima, kako bi razmotrili mere za poboljšanje kvaliteta vode u Volgetu.
Subvencije za flaširanu vodu
Džuli Brimblkom, vanredni profesor dijetetike sa Univerziteta Monaš je rekla da bi udaljene zajednice u NSW imale koristi od strategije koja se koriste u Severnoj teritoriji, gde je cena flaširane vode unakrsno subvencionisana višim cenama bezalkoholnih pića.
Porez na zaslađene napitke
Dr Majkl Boning, predsednik Australijskog medicinskog udruženja Novog Južnog Velsa je za oporezivanje pića sa visokim sadržajem šećera, posebno pošto je britanski medicinski žurnal nedavno izvestio o 8.000 studija koje povezuju prekomerni unos šećera sa najmanje 45 hroničnih i srčanih bolesti.
