Najnoviji vladin izveštaj pokazao je da se federalna administracija previše oslanja na Kanberu kao izvor za radnu snagu i da treba da ima više osoblja izvan glavnog grada zemlje.
Naime, Australijska javna (državna) služba (APS) zahvaćena je krizom zapošljavanja, koja je pojačana izuzetno niskom stopom nezaposlenosti u Teritoriji glavnog grada (ACT) i iznosi svega tri odsto.
Iako samo 38 odsto od 160.000 zaposlenih u ministarstvima i drugim vladinim institucijama radi u prestonici, u izveštaju se navodi da problem predstavlja to što na višim upravljačkim pozicijama većina zaposlenih su u Kanberi, što samim tim obeshrabruje širu potragu za najboljim kandidatima u drugim gradovima i manjim sredinama.
Smatra se da ovo predstavlja “značajan rizik u privlačenju i zadržavanju“ ljudi s pravim veštinama i sposobnostima u državm aparatu. Kao posledica toga, zapošljavanje ne cilja na tražena zanimanja tamo gde ih ima najviše – u Novom Južnom Velsu, Viktoriji i Kvinslendu.
“To znači da državna služba propušta prilike za pronalaženje talenata, posebno za tražena zanimanja“, ističe se u izveštaju.
Portparol Komisije za javne službe kaže da se tokom pandemije kovida pokazala sposobnost svih da dobro rade na svim nivoima na daljinu, sa različitih lokacija. To uključuje obavljanje svih vrsta poslova, uključujući službenike APS-a.
Inače, broj zaposlenih u APS je sve veći pod laburistima nego pod koalicionom vladom i očekuje se da će biti zaposleno nekoliko dodatnih hiljada radnika u narednim godinama.
Pre ovogodišnjih izbora, laburisti su se obavezali da će ukinuti široko rasprostranjenu upotrebu Koalicije za zapošljavanje radnika iz konsultantskih firmi i da će reinvestirati deo ušteđevine u državnu službu. S tim da je prvi korak vlade da utvrdi koliko ljudi zapravo zapošljava preko trećih strana i koliko troši na njih.
Odgovor na ovo pitanje trenutno niko ne zna, tako da Ministarstvo finansija sprovodi reviziju kako bi to saznalo.
Dok je radna snaga unajmljena iz privatnog sektora rasla za vreme Koalicije, APS je otpustio na hiljade zaposlenih pre pandemije, sve dok ograničenja na zapošljavanje nisu ublažena.
U poslednjoj godini Morisonove vlade zaposleno je 5.800 dodatnih državnih službenika, što je najbrži rast u poslednjih 15 godina.
Pored toga, Koalicija je takođe nadgledala kontroverzni plan za decentralizaciju APS-a kroz premeštanje pojedinih ministarstava i službi iz Kanbere i drugih većih gradova u regionalne delove zemlje.
Tako je cela agencija, Australijska uprava za pesticide i veterinarske lekove (APVMA), prebačena iz Kanbere u gradić Armidejl, u regionalnom NSW, koji je inače deo izborne jedinice koju je u Parlamentu predstavljao bivši zamenik premijera Barnabi Džojs.
Međutim, decentralizacija državnih službi je uglavnom propala. Koalicija je obrisala skoro 2.000 radnih mesta iz ruralnih i regionalnih područja tokom svojih devet godina na vlasti. Izuzetak je bio Džilong, sedište Nacionalne agencije za invalidsko osiguranje (NDIS). S druge strane, pod Koalicijom su najviše profitirali Brizbejn i Adelajd.
Prošlog meseca, ministarka finansija Kejti Galaher je rekla da će četiri kampusa “APS akademije“ za obuku budućih državnih službenika biti formirana na univerzitetima u Njukaslu, Darvinu, Taunsvilu i Lonsestonu.
Oni bi se fokusirali na regrutovanje i obuku osoblja sa digitalnim veštinama i veštinama obrade podataka, koje su procenjene kao oblasti s kojima APS najviše kuburi.
Strategija relokacije APS-a će, takođe, istražiti davanje veće fleksibilnosti državnim službenicima, kao što su rad od kuće ili rad na daljinu. Ovaj izveštaj se očekiuje početkom sledeće godine.
Žene lideri
Izveštaj takođe pokazuje da su, prvi put, većina viših rukovodilaca u državnim službama – žene.
Lepši pol sada čini 52 odsto od 3.000 viših izvršnih službenika i skoro polovinu šefova federalnih ministarstava (sedam od 16).
U privatnom sektoru, prema Agenciji za rodnu ravnopravnost na radnom mestu, tek svaki peti izvršni direktor i svaki treći ključni menadžer je žena.
