Nakon izvođenja predstave “Zadnja stanica 2 – Nepovratni povratak“, u petak 30. oktobra u Čendler komjuniti centru u Kizborou, posetioci su dugim aplauzom pozdravili protagoniste – Sergeja Kožula, Borisa Mitrovića, Milicu Pajić i Teodoru Đukić.
– Drago nam je da smo posle tri godine ponovo u Melburnu. Ovo je naša publika koja nas je gledala i pre korone. Kako ne igramo u Liverpulu, nego smo u Dandenongu, morali smo malo i tekst da prilagođavamo – veselo će na kraju predstave Sergej Kožul, koji je scenarista i koreditelj.
Kako kaže, iako je ovo već šesto izvođenje, pozorište je živa stvar i nikad nisi siguran koga ćeš sresti s druge strane, i kako će gledaoci reagovati na priču.
Njegovo mišljenje deli Boris Mitrović koji je i koreditelj predstave.
– Na primer, publika u Sidneju je počela da reaguje od prvog momenta do kraja. Ovde je to bilo zahuhtavanje, što je nama i bio cilj, da to ne ide odmah u smeh i to smo uspeli – priča Mitrović.
I zaista, pred kraj predstave smeh se orio salom. Publika je bila izuzetno zadovoljna, ili kako se jedna gledateljka objasnila – samo da je još duže trajalo, a predstava je bez pauze trajala dva sata.
– Obično su komentari publike: “To je to, naša priča. To je nešto kroz šta smo prolazili, i kroz šta prolazimo“. Reč je o generaciji naših doseljenika u Australiji, a novina u drugom delu i generacija dece rođene u Australiji sa likom Jelene u predstavi – ističe Kožul.
Na pitanje novih planova pozorišta Pilipenda, Sergej Kožul kaže da su dogodovštine naših ljudi na Petom kontinentu neiscrpna inspiracija.
– Svakako će biti nešto što je vezano za naše ljude ovde. Bitno je da smo tim profesionalnih glumaca koji mogu da iznesu priču. Ono što radimo je nešto lokalno u čemu se ljudi pronalaze, i sigurno očekuju nešto slično ovome. Da li će to biti treći nastavak o Momi i Savi videćemo, ali svakako će biti nešto lokalno. Jer, ma koliko eksperimentisali, uvek ćemo se vraćati našim temama. Tako da publika može da očekuju nešto slično, a možda i taj treći deo “Zadnje stanice“, na kojem Boris insistira – veselo će kraj Kožul.
Zabavljač na sceni
Na opasku da smo prijatno iznenađeni Mitrovićevim izvođenjem narodnih pesama u predstavi, glumac se slatko nasmejao:
– Ja sam uvek pevušio u kupatilu, dok nisam došao na Akademiju. Tamo sam imao izuzetno dobru profesorku, koja je predavala tehniku glasa, i koja me je dovela u red. Tako da mi sada nije bio problem da otpevam, jer narodna muzika je u meni i to sam sa užitkom otpevao – veselo će Mitrović.
