Sudeći prema najnovijim istraživanjima, očekivanja stručnjaka da će se zaposleni nakon dve godine rada od kuće teško vratiti u kancelarije, izgleda da se ostvaruju.
Naime, na svakih deset kompanija, čak četiri ne očekuju da se njihovo osoblje pojavi u prostorijama preduzeća.
Istraživanje koje je sprovedeno u skoro 1.200 kompanija, a koje je uradio Australijski institut za ljudske resurse (AHRI) u julu, pokazalo je da je svega četiri odsto zaposlenih obavezno da radi puno radno vreme u kancelariji.
Od anketiranih, sedam odsto organizacija dozvolilo je zaposlenima da rade od ku
e neprekidno, dok 34 odsto nije imalo propisan broj dana koji treba da se dolazi na radno mesto, ali su to podsticali.
Kafa kao podsticaj
Prosečan udeo zaposlenih koji neprekidno rade od kuće porastao je sa pet odsto pre pandemije na 18 odsto.
S druge strane, skoro 30 odsto kompanija zahteva da se u kancelariju dolazi najmanje tri dana nedeljno, a 16 odsto firmi traži da taj minimum bude dva dana.
Više od polovine firmi otkrilo je da nude podsticaje kako bi privukle osoblje da se vrati u kancelariju, kao što su društveni događaji i besplatna kafa ili obroci.
Ispitanici su otkrili da je pre pandemije u proseku 23 odsto zaposlenih radilo od kuće najmanje jedan dan u nedelji, a sada je to čak 58 odsto.
Više od polovine anketiranih stručnjaka za ljudske resurse očekivalo je da će rad od kuće ili rad na daljinu ostati isti u naredne dve godine, dok je 25 odsto predviđalo da će se stopa rada od kuće i rada na daljinu povećati.
Pri tome su ovakva predviđanja dolazila i pored toga što je 65 odsto njih izjavilo da se zaposleni osećaju odvojeno od svojih kolega zbog rada od kuće.
Hibridni modeli
Izvršna direktorka AHRI-ja, Sara Meken-Bartlet rekla je da rezultati istraživanja pokazuju da kompanije moraju da ulože više resursa u redizajniranje radnih procesa, kako bi se prilagodile novoj situaciji.
– Većina organizacija razmišlja o hibridnom načinu rada, ali samo u smislu lokacije. Međutim, tu su i drugi faktori koje treba uzeti u obzir. Hibridni modeli rada treba da budu dizajnirani imajući na umu povezanost, koja mora da ima smisla – istakla je direktorka AHRI-ja.
Naime, fleksibilni radni aranžmani ne uključuju samo rad od kuće. Skoro 30 odsto kompanija planira da uvede ili proširi na veći broj ljudi skra
eno radno vreme, kao što je četvorodnevna radna nedelja ili devet radnih dana na dve nedelje.
Zanimanje “rad od kuće“
“Rad od kuće“ je postala ključna fraza koja se traži na tržištu zapošljavanja, a mnogi ljudi koji traže posao ne pretražuju više slobodne pozicije prema nazivu posla ili delatnosti, nego mogućnosti da se radi od kuće!
– Umesto da u potrazi za poslom traže, na primer, programiranja softvera, ključna pretraga za mnoge je “rad od kuće“ – naglašava Met Kovgil, viši ekonomista sajta za traženje posla Seek.
Kovgil ujedno ističe da zaposleni često kažu da će verovatno dati otkaz i potražiti drugi posao ako im se ne ponudi mogućnost rada od kuće. U istraživanju koje je Seek sproveo u maju, to je bio odgovor 61 odsto onih koji su tražili posao.
Ali, iako je potražnja za radom na daljinu jasna, to se ne odražava u broju poslodavaca koji uključuju frazu “rad od kuće“ u svoje oglase za posao. Naime, manje od pet odsto firmi to radi.
– Videli smo značajan porast ovih oglasa, ali je to i dalje iznenađujuće mali procenat. Na našoj platformi oko pet odsto oglasa za posao ima uključeno u opisu radnog mesta i eksplicitno pominju WFH (work from home) i slične fraze – objašnjava Kovgil.
Istina, ovaj ekonomista je očekivao da će biti više poslodavaca spremnih da ponude fleksibilnost, međutim, mnogi to nisu eksplicitno naveli u svojim oglasima za posao.
Računovođe, programeri, konsultanti…
Internet platforma Seek takođe je primetila da svi oglašivači na sajtu ne mogu da ponude rad na daljinu zbog prirode posla.
Kovgil ističe da se pominjanje rada od kuće u oglasima za posao uglavnom odnosi na pozicije za koje bi se to i očekivalo.
To su zaposlenja u javnoj službi ili u menadžmentu kompanije, ili poslovi advokata, računovođe, u oblasti finansija i osiguranja, konsultanti i kompjuterski programeri.
