U trenutku kada se većina Ozija bori s povećanom inflacijom, novo istraživanje otkriva da je problematičnu situaciju prouzrokovao profit kompanija, a ne plate radnika.
Stopa inflacije u Australiji je 5,1 odsto prema Birou za statistiku (ABS), a predviđa se da će dostići čak sedam odsto kasnije tokom 2022.
S brzim rastom stope inflacije poslednjih meseci se intenzivirala diskusija o ulozi plata na čitavu situaciju. Međutim, novo istraživanje pokazuje da samo ”trivijalni“ deo potiče od ličnih dohodaka.
Prema Australijskom institutu, plate su činile samo 0,6 procentnih poena od rasta cena (od 4,1 odsto do sada).
U izveštaju se navodi da su značajni faktori kontinuirani uticaj pandemije i naglo povećanje globalnih cena energije (povezano sa krizom u Ukrajini).
S druge strane, profit je činio 2,5 procentnih poena povećanja, navodi se u izveštaju.
Glavni ekonomista Australijskog instituta, dr Ričard Denis, rekao je da nacija ne doživljava ”spiralu plata i cena“ kako se strahovalo mesecima.
– To je spirala cena i profita – istakao je Denis i dodao da nacionalni računi pokazuju da rastući profiti, a ne troškovi, pokreću inflaciju u državi.
Dok se radnicima govori da se žrtvuju, Denis naglašava da korporativni sektor treba da „stegne kaiš“.
Nedostatak konkurencije, prema njegovim rečima, takođe, povećava troškove života Australije, a ne nedostatak kvalifikovane radne snage.
– Plate nisu doprinele inflaciji u Australiji u periodu 2019/2020, ili 2020/2021, i činile su samo 0,6 procentnih poena od 4,1 procentnog povećanja cena u ovoj finansijskoj godini – precizirao je Denis.
I pored toga, državni blagajnik Džim Čalmers je obavestio javnost da je ponovo odbačen porez na neočekivanu dobit, uprkos izveštaju Australijskog instituta koji otkriva da rastući profiti pomažu u pokretanju inflacije.
S druge strane, dobitnik Nobelove nagrade, ekonomista Džozef Stiglic, smatra da je uvođenje poreza na neočekivanu dobit neophodno, iako je odluka “skinuta sa stola” zbog uticaja velikih kompanija.
Stiglic kaže da je porez na neočekivanu dobit važan, jer su kompanije ostvarile ogromnu, neočekivanu dobit tokom pandemije i u trenutku kada je ukrajinska kriza povećala cene energije.
Prema njegovom mišljenju, porez bi obeshrabrio kompanije da koriste monopolsku moć, naterao ih da ne povećavaju cene i sprečio da izvlače novac iz zemlje.
Džim Čalmers je prihvatio da plate ne pokreću problem inflacije u Ozi ekonomiji, ali je u razgovoru sa Stiglicem istakao da vlada ne razmišlja o porezu na neočekivani prihod.
Velika greška
Stiglic je upozorio da bi bila greška dozvoliti da plate radnika zaostanu za povećanjem cena, jer plate nisu izvor inflacije u Australiji, a pad realnih plata bi pogoršao nejednakost građana.
– S obzirom na to da je inflacija fokusirana na nekoliko sektora, centralne banke treba da budu oprezne da koriste monetarnu politiku, veoma grub instrument – podizanje kamatne stope, da bi se izborile s problemom – istakao je nobelovac.
